Pisao sam vam pre nekoliko nedelja koliko žarko želim da pogledam ovaj film. Ali tek juče smo upriličili projekciju istog, kao prinudnu zabavu za celu porodicu. Začudo, nešto tako se i odvilo
Ako posetite imdb, sumnjam da ćete naći grozomornije (pr)ocenjenu holivudsku produkciju, koju je, pri tome, publika okrutnije potkačila nego kritika.
To je glavni razlog mog interesa. Zurenje u leš čoveka pregaženog tenkom. Sorry.
Mjuzikl Cats nikada nisam gledao, niti sa istim ostvarenjem imam ikakav odnos i kontakt, mimo činjenice da sam u nekom od Britanskih Talenata gledao Susan Boyle kako izvodi glavnu temu, Memories, iz ovog filma.
Nemam pojma o čemu se radi, niti kako bi ta radnja trebalo da se odvija.
Dobra ili loša vest je da nakon gledanja ovog filma i dalje nemam pojma o čemu se ovde radi. Sama premisa je okrutno stereotipna- nova, odbačena, seksi maca pridružuje se ekipi "Dželikal" koje obitavaju u nekom mulanružovskom kraju Londona. Njih predvodi kraljica, koja ima moć da ih, ako su zaslužili, pošalje u raj. Recimo. U isto vreme njih povremeno kidnapuje zli i đavolasti Macavity. Nisam uspeo da shvatim da li ih on regrutuje za pakao ili samo želi da ih konvertuje u zle mačke poput njega. Nešto od toga...
Elem, Tom Hooper, koji je radnju pronašao u priči o kralju koji muca, ovde nije uspeo da prepakuje "najčuveniji brodvejski mjuzikl" u nešto smislenije od šourila "Dželikala" koji se naizmenično predstavljaju jedan po jedan, dok ono malo radnje staje pod šapicu tek rođene mace. Ne kažem da je radnja obavezna za film, ali presipanje iz jedne predstavljačke tačke u drugu ima tendenciju da dosadi posle 4. ili 5. tačke. O 15-oj da i ne govorim.
Treba pomenuti da verzija filma koju sam ja gledao pati od izvesnih tehničkih "konzfuzija", pa mace tako nekad imaju šake kao ljudi, a nekada su one maskirane u šape, dok situiranje ljudskog lica na mačiju fizionomiju, koje je rađeno u post-produkciji, povremeno nije baš najsrećnije centrirano i kreira neugodan doživljaj za gledanje. O tome zašto su mačke nekad tek nešto veće od pruge, a par minuta kasnije su za mačiju glavu više od sedišta u kupeu, može se spekulisati kao o neujednačenoj umetničkoj slobodi, i nečemu što je u ovoj priči potpuno nebitno.
Cats, ipak, nije dno dna u koje je prokazano i po kome će se karijera Toma Hoopera pamtiti šta god da je uradio ili će tek uraditi. Njegova režija dosta živo i "umiljato" prati mačiji mizanscen, kostimi i scenografija su lepi i duhoviti, i film je neprekidno u bazlurmanovski stilizovanim kulisama iako sve teži nekoj realističnosti. Moja deca su bila prilično fascinirana kreiranim mačkama i njihovom životnošću, ali su u nekom trenutku i oni kolabirali pod utiskom nedešavanja i pitali me- kad će nešto da se desi u ovom filmu?
SELEKTAH: 5/10
Ako posetite imdb, sumnjam da ćete naći grozomornije (pr)ocenjenu holivudsku produkciju, koju je, pri tome, publika okrutnije potkačila nego kritika.
To je glavni razlog mog interesa. Zurenje u leš čoveka pregaženog tenkom. Sorry.
Mjuzikl Cats nikada nisam gledao, niti sa istim ostvarenjem imam ikakav odnos i kontakt, mimo činjenice da sam u nekom od Britanskih Talenata gledao Susan Boyle kako izvodi glavnu temu, Memories, iz ovog filma.
Nemam pojma o čemu se radi, niti kako bi ta radnja trebalo da se odvija.
Dobra ili loša vest je da nakon gledanja ovog filma i dalje nemam pojma o čemu se ovde radi. Sama premisa je okrutno stereotipna- nova, odbačena, seksi maca pridružuje se ekipi "Dželikal" koje obitavaju u nekom mulanružovskom kraju Londona. Njih predvodi kraljica, koja ima moć da ih, ako su zaslužili, pošalje u raj. Recimo. U isto vreme njih povremeno kidnapuje zli i đavolasti Macavity. Nisam uspeo da shvatim da li ih on regrutuje za pakao ili samo želi da ih konvertuje u zle mačke poput njega. Nešto od toga...
Elem, Tom Hooper, koji je radnju pronašao u priči o kralju koji muca, ovde nije uspeo da prepakuje "najčuveniji brodvejski mjuzikl" u nešto smislenije od šourila "Dželikala" koji se naizmenično predstavljaju jedan po jedan, dok ono malo radnje staje pod šapicu tek rođene mace. Ne kažem da je radnja obavezna za film, ali presipanje iz jedne predstavljačke tačke u drugu ima tendenciju da dosadi posle 4. ili 5. tačke. O 15-oj da i ne govorim.
Treba pomenuti da verzija filma koju sam ja gledao pati od izvesnih tehničkih "konzfuzija", pa mace tako nekad imaju šake kao ljudi, a nekada su one maskirane u šape, dok situiranje ljudskog lica na mačiju fizionomiju, koje je rađeno u post-produkciji, povremeno nije baš najsrećnije centrirano i kreira neugodan doživljaj za gledanje. O tome zašto su mačke nekad tek nešto veće od pruge, a par minuta kasnije su za mačiju glavu više od sedišta u kupeu, može se spekulisati kao o neujednačenoj umetničkoj slobodi, i nečemu što je u ovoj priči potpuno nebitno.
Cats, ipak, nije dno dna u koje je prokazano i po kome će se karijera Toma Hoopera pamtiti šta god da je uradio ili će tek uraditi. Njegova režija dosta živo i "umiljato" prati mačiji mizanscen, kostimi i scenografija su lepi i duhoviti, i film je neprekidno u bazlurmanovski stilizovanim kulisama iako sve teži nekoj realističnosti. Moja deca su bila prilično fascinirana kreiranim mačkama i njihovom životnošću, ali su u nekom trenutku i oni kolabirali pod utiskom nedešavanja i pitali me- kad će nešto da se desi u ovom filmu?
SELEKTAH: 5/10
No comments:
Post a Comment