DOLITTLE

Avanture Doktora Dulitla bile su jedno od mojih najomiljenijih literarnih štiva kad sam imao desetak godina. Edicija "Dečijih novina" imala je fenomenalne ilustracije na svakih 20-30str na kojima je Dulitle izgledao kao Paul Giamatti, minus njegov temperament. Delovao je simpatično, ali na distanci, ne previše empatičan prema ljudskim mukama, ali uvek voljan da pomogne. I uvek nekako blentavno nabaždaren spram onoga što se dešava oko njega.

Nisam bio obradovan kada sam čuo da će Robert Downey Jr zaigrati kao novi "Doktor Dulitle". Iskreno ni Rex Harrison (u verziji iz 1967), ni Eddie Murphy (koji je komercijalno izdominirao u dva nastavka krajem milenijuma) nisu bili "nešto", a naročito ne "to". Previše su delovali kao da igraju za publiku, tj gledaoce, a premalo kao da su semi-autistični, sami po sebi, a onda na sve to i samo-zatvoreni u semi-hermetični svet egzistencije sa životinjama. Ili je barem meni ta "semi" verzija Dulitla najlogičnija.

Na sve to, Downey Jr je i poprilično zapostavljen u ovom filmu, sveden na "ljudsku" muku žala za preminulom ljubom koja trenutak u kome ga hvatamo i upoznajemo čini veoma atipičnim za ono kakav je on inače i to boji ceo film. Pri tome Downey izgleda kao da glumi očekujući da će popularnost koju je stekao u Avengers da sama odradi posao. Što se ne desi. On je neinspirativan, reciklira izanđale fore svog šarma, i prilično je dosadan. Njegov standardni "crnohumorni" pristup stvarima ovde samo još više pravi procep između njega i lika koji mu je dodeljen.

Sama priča je idiotska i nešto što ne bismo očekivali od čoveka, Stephena Gaghana, koji je scenaristički potpisao The Traffic i Syriana. Zapravo, nije mi jasno po kom kriterijumu je neko uopšte pomislio da je on pravi čovek za ovaj posao. Dulitl se bavi spasavanjem britanske kraljice koju je neko otrovao. Mora da pronađe plod sa Rajskog drveta koje raste samo na nekom ostrvu, za kojim je tragala njegova devojka, istraživačica, koja je poginula... Drugim rečima, Dulitl ne traži lek za kraljicinog trkačkog konja, pred neku važnu trku. On spasava ljude.

Novi pomoćnik mu je dečak. A ne jednonogi jež. Sve životinje su poseljačene kao da su u Dolittle stigle iz Nutty Professor ili nekog takvog filma, kome prdenje nije strano u kreiranju komedije. Dodeljene su im ljudske osobine, ali na nivou jedne fore koja se potom aka ceo film. Nisu bile naročito smešne, niti ih je reciklirani CGI učinio posebnim.

Deca su bila umereno do sasvim nezainteresovana.

SELEKTAH: 2/10