FRIDUME, NE BUDI PIČKA: DOGS IN KAVALA - Zubi (Krava 22)

Malo sam razočaran.

Dogs In Kavala su trio čiji članovi dolaze iz Beograda, Bosne i Vranja. Ime su dobili po nemilom događaju u Kavali koji je okupio grčke pse lutalice i članove benda.

Pre ovog albuma, koji je bio najavljivan još za jesen 2017, imali su dva singla kojima nisam bio nimalo razočaran.

Kao inspiraciju i/ili reper za muziku koju prave, članovi benda navode: Ty Segalla, Tame Impala, Pond, Parquet Courts, Thee Oh Sees, Holly Wave i Petrol.
O ukusima ne valja raspravljati, ali od pobrojanih ja volim jedan i po bend. Od čega jedan više ne postoji.

Na debi izdanju mnooogo mi se sviđa (samo jedna pesma) Zgrade, koja donosi magičnu, velvetandergrandovsku melanholiju na temu blokova. Njihovog nepreglednog čemera i kurcobolje. Pesma koja emocijom i atmosferom stoji za sebe u odnosu na ostatak albuma.
Koja je kul iznutra, a ne spolja.

Ne raduje me ni surf ripof/omaž Jarbolima u Vesti.
Možda najviše zato što su Jarboli imali više srca, žustrine, mladosti. Sećate se, valjda, Da li u stvari ona nije bila oprezna?
Ovo je u najboljem slučaju prevaziđeno.
Nešto bolje je ista namera realizovana u Nokti.
Nešto gore u Obalskih radnika.

Međutim, još mediokritetskije stvari dešavaju se u Skupturi, pesmi koja ne zna da završi i zvuči kao da je neko Darkwood Dub pustio triput sporije nego što treba. Ako uopšte treba.
I to su samo prva tri minuta. Poslednjih minut i po su progrok.

Malo sam razočaran.
Jer su na prethodnim singlovima Dogs In Kavala delovali malčice mističnije i kao bend koji je imao jasniju sliku o tome kako želi da zvuči.
Poslušajte samo rasni Pixies bluz Hvala što postojiš.
Ili njihovu JAMC verziju Đavola (benda, a ne pesme) u Boje.
Zubi, baš kao i zubi u našim vilicama, obiluju stilskom neujednačenošću i zato se možda može kriviti činjenica da je ovaj album, baš kao i Vavilon, građen tri godine, pa su se i pesme menjale kao bend (kažu da su im masteri ukradeni, pa se ponovno snimanje proteglo, mogu da zamislim koji je smor "stvarati iznova isto"). S obzirom da ne znam tačnu hronologiju nastanka pesama, ne mogu da vam kažem da li je proces išao na bolje ili na gore.
Ali dobijeno je više rutina, nego umetnost. Više simulacija, nego emocija. Više usviranost, nego muzika moga srca. Možda je uživo divljije, jer je muzičarima malo muka od formata u koji su pesme uterali.

Dogs In Kavala da slušaju Pulp. Bendove koji umeju sa sintisajzerom. To bih im savetovao, ali ko sam ja da ih savetujem.

SELEKTAH: 5/10