Nastavljam da uživam u neo-realizmu, obvs...
Sumnjam da će L'immortale biti i razumljiv i zanimljiv onima koji nisu gledali Gomorra, s obzirom da sam film predstavlja mešavinu biografske priče Cira De Marzia, jednog od ključnih junaka serije, a u isto vreme premošćuje događaje između četvrte (zapravo treće i) i pete sezone, koja nas, izgleda, neće sačekati ove godine, kao što je, mislim, bilo obećano. U isto vreme, L'immortale je demonstracija snage lika Cira De Marzia koji je bio upokojen na kraju treće sezone, ali i njegovog tumača, da se izrazim i ja jednom erteesovski, Marca D'Amora, koji je svoje odsustvo iz četvrte sezone serije visoko kompenzovao time što ovde ima glavnu ulogu, a bio je i ko-scenarista i reditelj filma. Ne znam da li će korona nešto promeniti u Italiji u vezi sa tim, ali jasno je u kom teve formatu trenutno žive italijanski bogovi.
Niko ko voli i uživa u Gomorri neće biti razočaran učinkom ovog filma. Kako slede spojleri, sada je trenutak da rešite da li se naše sudbine privremeno razilaze.
Film počinje prilično efektnom scenom koja porađa Cirov nadimak tj objašnjava odakle je potekao, a potom nas seli u Napulj kasnih osamdesetih, kada mali Ciro kao siroče prihvata mentorstvo sitnog švercera i kriminalčića Bruna i postaje mu desna ruka, pa i sin. Paralelno sa tim, nastavljamo priču koja je stala u priobalju Napulja kada je Cirov leš gurnut u vodu, odakle su ga spasli ribari, zatim krupni mafijaški kapital (ko ga pamti, to je onaj mafijaš što izgleda kao stara buržoazija koji je promrsio konce bandi na motorima i Gennaru) koji mu, zbog tekućih ratova u Napulju, nudi da vodi posao u Letoniji (ili Litvaniji?) (ili Letoniji), u svakom slučaju jednoj od tih zemalja koje jedan od likova u seriji opisuje kao "zemlju koja je toliko mrzela i mrzi Ruse, a sada je čmar Evrope"... A tamošnju ekipu već poslovođuje niko drugi do Cirov stari zemljak Bruno...
Flešbek nas upoznaje sa tim kako je išao uspon i pad odnosa Brunom, što se manje više dešava i u sadašnjem trenutku. U duhu Gomorre shvatamo da je Ciro umirao i "umirao" već nekoliko puta i da je sada bliži duhu koji slobodno luta nego živom biću, zato i ume i može da se nosi sa svim, i izađe kao "preživeli".
Glavni utisak koji ćemo poneti iz ovog filma je da letonska (ili litvanska?) (ili letonska?) mafija predstavlja jedan od verovatno najneinteligentnijih oblika života (što nas vraća na onaj "čmar Evrope"). Marco D'Amore, baš i kao njegov saborac Gennaro tj Salvatore Esposito bazira još snažnije svoju glumu na pognutoj glavi i ćutanju, i ponekoj suzi u oku. Sadašnjost je odata minimalizmu i "brutalizmu" Gomorre, dok flešbek evidentno donosi sećanje "prelomljeno" kroz atmosferu "svih" italijanskih, filmskih nostalgija s prepoznatljivim motivima priča o odrastanju.
Sam kraj najavljuje buru.
SELEKTAH: 7plusplus/10
Sumnjam da će L'immortale biti i razumljiv i zanimljiv onima koji nisu gledali Gomorra, s obzirom da sam film predstavlja mešavinu biografske priče Cira De Marzia, jednog od ključnih junaka serije, a u isto vreme premošćuje događaje između četvrte (zapravo treće i) i pete sezone, koja nas, izgleda, neće sačekati ove godine, kao što je, mislim, bilo obećano. U isto vreme, L'immortale je demonstracija snage lika Cira De Marzia koji je bio upokojen na kraju treće sezone, ali i njegovog tumača, da se izrazim i ja jednom erteesovski, Marca D'Amora, koji je svoje odsustvo iz četvrte sezone serije visoko kompenzovao time što ovde ima glavnu ulogu, a bio je i ko-scenarista i reditelj filma. Ne znam da li će korona nešto promeniti u Italiji u vezi sa tim, ali jasno je u kom teve formatu trenutno žive italijanski bogovi.
Niko ko voli i uživa u Gomorri neće biti razočaran učinkom ovog filma. Kako slede spojleri, sada je trenutak da rešite da li se naše sudbine privremeno razilaze.
Film počinje prilično efektnom scenom koja porađa Cirov nadimak tj objašnjava odakle je potekao, a potom nas seli u Napulj kasnih osamdesetih, kada mali Ciro kao siroče prihvata mentorstvo sitnog švercera i kriminalčića Bruna i postaje mu desna ruka, pa i sin. Paralelno sa tim, nastavljamo priču koja je stala u priobalju Napulja kada je Cirov leš gurnut u vodu, odakle su ga spasli ribari, zatim krupni mafijaški kapital (ko ga pamti, to je onaj mafijaš što izgleda kao stara buržoazija koji je promrsio konce bandi na motorima i Gennaru) koji mu, zbog tekućih ratova u Napulju, nudi da vodi posao u Letoniji (ili Litvaniji?) (ili Letoniji), u svakom slučaju jednoj od tih zemalja koje jedan od likova u seriji opisuje kao "zemlju koja je toliko mrzela i mrzi Ruse, a sada je čmar Evrope"... A tamošnju ekipu već poslovođuje niko drugi do Cirov stari zemljak Bruno...
Flešbek nas upoznaje sa tim kako je išao uspon i pad odnosa Brunom, što se manje više dešava i u sadašnjem trenutku. U duhu Gomorre shvatamo da je Ciro umirao i "umirao" već nekoliko puta i da je sada bliži duhu koji slobodno luta nego živom biću, zato i ume i može da se nosi sa svim, i izađe kao "preživeli".
Glavni utisak koji ćemo poneti iz ovog filma je da letonska (ili litvanska?) (ili letonska?) mafija predstavlja jedan od verovatno najneinteligentnijih oblika života (što nas vraća na onaj "čmar Evrope"). Marco D'Amore, baš i kao njegov saborac Gennaro tj Salvatore Esposito bazira još snažnije svoju glumu na pognutoj glavi i ćutanju, i ponekoj suzi u oku. Sadašnjost je odata minimalizmu i "brutalizmu" Gomorre, dok flešbek evidentno donosi sećanje "prelomljeno" kroz atmosferu "svih" italijanskih, filmskih nostalgija s prepoznatljivim motivima priča o odrastanju.
Sam kraj najavljuje buru.
SELEKTAH: 7plusplus/10
No comments:
Post a Comment