Da, odgledavamo restlove od pređašnjih novogodišnjih projekcija
The House With A Clock In Its Walls je Eli Rothova horor avanturica predviđena za predbožićne praznike. Nažalost, sem par prizora mesoždernih bundeva dekorisanih za Noć (a ne Moć) Veštica, i možda živoogradnog lava koji rafalno kaki smrduckavo lišće (na ogromnu radost moje dece), ovde nema ničega što bi moglo da nas obraduje kao "ilajrotovsko" (ja dečije bavljenje nekoromantijom nisam prepoznao kao takvo).
Ova obrada romana Johna Bellairsa je prilično staromodno ispričana priča uronjena u zlatne pedesete koja "coming-of-age" priču o dečaku koji je izgubio roditelje u saobraćajnoj nesreći protura kroz magičnu avanturu koju prolazi sa svojim ujakom mađioničarem, i njegovom komšinicom-vešticom.
Jack Black koji igra ujaka je sada već dobrano istrošen u svim tim "kul filmovima za decu" na koje se preorijentisao u poslednjoj dekadi karijere. Cate Blanchet pokušava da sakrije da nema pojma šta radi u ovom filmu koji od nje traži manje nego od živoogradnog lava koji čak triput ima dijareične rafale. Mali Owen Vaccaro koji igra dečaka Lewisa je simpatičan, ali ovde je trebalo neko dete koje izgleda daleko više kao komičar i mangup, nego kao žrtva porodičnog nasilja.
Film ima ritam kao i da je snimljen u pedesetim, a i tonom pokušava da parira tim veselijim Hammer ostvarenjima tj serijalu Addams Family, ali ne uspeva da bude niti prvoklasan kemp, niti prvoklasan rimejk tog tona i atmosfere. Manja deca biće zabavljena njegovim šizofrenim koktelom benignog horora i fantazije (benignog po kriterijumima koje razvijam za svoju decu), ali to je uteha koja treba da teši samo u vanrednim okolnostima u kojima smo trenutno dok u svim ostalima svojoj deci treba da priuštite originalna ostvarenja iz pedesetih ili nešto iz opusa Tima Burtona koji muze inspiraciju iz iste dekade.
SELEKTAH: 4minus/10
The House With A Clock In Its Walls je Eli Rothova horor avanturica predviđena za predbožićne praznike. Nažalost, sem par prizora mesoždernih bundeva dekorisanih za Noć (a ne Moć) Veštica, i možda živoogradnog lava koji rafalno kaki smrduckavo lišće (na ogromnu radost moje dece), ovde nema ničega što bi moglo da nas obraduje kao "ilajrotovsko" (ja dečije bavljenje nekoromantijom nisam prepoznao kao takvo).
Ova obrada romana Johna Bellairsa je prilično staromodno ispričana priča uronjena u zlatne pedesete koja "coming-of-age" priču o dečaku koji je izgubio roditelje u saobraćajnoj nesreći protura kroz magičnu avanturu koju prolazi sa svojim ujakom mađioničarem, i njegovom komšinicom-vešticom.
Jack Black koji igra ujaka je sada već dobrano istrošen u svim tim "kul filmovima za decu" na koje se preorijentisao u poslednjoj dekadi karijere. Cate Blanchet pokušava da sakrije da nema pojma šta radi u ovom filmu koji od nje traži manje nego od živoogradnog lava koji čak triput ima dijareične rafale. Mali Owen Vaccaro koji igra dečaka Lewisa je simpatičan, ali ovde je trebalo neko dete koje izgleda daleko više kao komičar i mangup, nego kao žrtva porodičnog nasilja.
Film ima ritam kao i da je snimljen u pedesetim, a i tonom pokušava da parira tim veselijim Hammer ostvarenjima tj serijalu Addams Family, ali ne uspeva da bude niti prvoklasan kemp, niti prvoklasan rimejk tog tona i atmosfere. Manja deca biće zabavljena njegovim šizofrenim koktelom benignog horora i fantazije (benignog po kriterijumima koje razvijam za svoju decu), ali to je uteha koja treba da teši samo u vanrednim okolnostima u kojima smo trenutno dok u svim ostalima svojoj deci treba da priuštite originalna ostvarenja iz pedesetih ili nešto iz opusa Tima Burtona koji muze inspiraciju iz iste dekade.
SELEKTAH: 4minus/10
No comments:
Post a Comment