THE HUNT

Možda ste vi više od mene svesni da je ovo "film o kome svi pričaju"

The Hunt je zajedničko ostvarenje reditelja Craiga Zobela i scenarista Nicka Cusea i Damona Lindelofa koji su se, pretpostavljam, našli i zavoleli radeći zajedno na The Leftovers. Lindelofa znate, Cuse je početnik koji se pored pomenutih Leftovers pisanju učio i na Maniacu i Watchmenu, dok Zogela uopšte ne pamtim kao autora čiji mi se prvenac, Compliance, baaaš toliko nije dopao.

The Hunt je crnohumorna satira koja predstavlja filmsku ekranizaciju života na socijalnim mrežama, poput Twattera, tj eskalacije diskusija/nesporazuma/fejknjuza/karakter asasinejšna i totalnog rata koji može tamo da se odigra. Probajte da zamislite šta bi se desilo kada bi mogli da uzmete sačmaru i poravnate račune sa ljudima koji su vam se "virtuelno" i anonimno zamerili ili naneli duševnu i materijalnu bol. Otprilike to se desi ovde i ja zbog mogućeg spojlovanja neću više da vam detaljišem.

The Hunt u obzir uzima da su pre njega nastali Purge, The Game, Hunger Games, Game Night, WestWorld, dvo-epizodni pilot francuske serije The Crimson Rivers, pa čak i sjajni hrvatski Šuma Summarum. U svim tim ostvarenjima manje-više realnost se gura do ekstremnih granica i tretira kao nemilosrdna igra za opstanak koja je zamenila život, na neprijatno iznenađenje aktera koji su se mimo svoje volje zatekli u poziciji igrača.

Ono što Zobel i Lindelof ovde donese je revizija ustaljenog stereotipa unutar koga su bogate elite skoro uvek organizatori igara, a plebs njen učesnik. Kako je teren socijalnih mreža teren na kome svi mogu biti ravnopravni, i ravnopravno nanositi bol jedni drugima, oni se trude da kroz objašnjenje premise koja je pokrenula radnju moralno poravnaju i ujednače sve aktere priče, pokazujući pre svega kako u virtuelnom svetu svi mogu da "prigrabljenom i relativnom moći" nanesu neplanirano ogromnu štetu.

Ali ono što The Hunt donosi, čak i ako ostavite po strani sve ove pro-intelektualne napomene i uvode, jeste vrlo, vrlo zabavan i nepredvidljiv film. To da se dobar deo radnje odvija u Hrvatskoj, otkrivajući je kao teritoriju "prirodno otvorenu" za "zlom izvitoperenu realnost" nije najbitnije, ali ne mogu da ne pomenem... Scenario nas u startu priprema za setap koji nam je poznat, a onda kreće da malo, po malo iščašuje naša očekivanja i vodi priču kuda i kako nismo navikli. Uživao sam u tome. Svega toga, naravno, ne bi bilo da filmom ne kormilari aspolutno briljantna Betty Gilpin (Glow) koja je komičnim duhom i fizičkom sličnošću Sandri Bullock omogućila istu onu naivno-namazanu pozu kojom Bullock kreira verovatnost i zabavnost u svojim komedijama. Gilpin je suva i tvrda poput Clint Eastwoodovih mošnica. Verujem da ćete se kao i ja pitati- zašto ova žena ne vlada Holivudom?

Ja sam mislio da će Knives Out biti ovakav film- visokopostmoderan, ali urnebesno crn i nemilosrdno direktan. A ne Kenneth Branagh za ljude koji imaju šamana.

SELEKTAH: 9minus/10