Žozefina je izrazila želju da pogledamo neki horor
ESCAPE ROOM
Escape Room je u suštini Saw ripof, s tim što je ovde Jigsawljeva "osvetnička" serija "igara bez granica sa fatalnim ishodom" zamenjena ne jednom već sa nekoliko "escape" soba od kojih svaka preti smrtnim ishodom, ako se "ne reši" na vreme. Ovaj put slučajno izabrane junake spaja činjenica da su u nekim nemilosrdnim okolnostima oni isplivali kao "jedini preživeli", struktura njihovog miksa odgovor je na inkluzivne tokove, a manje na nekakvu promišljeniju mešavinu karaktera, dok finalno objašnjenje svojom "mega-voajerskom" postavkom dosta toga duguje Hostel franšizi, kao i ideji svakog "snaf" filma.
Izrabljena formula ovde nešto živosti dobija od činjenice da grupa dosta dugo odoleva "svako za sebe" razjedinjenosti koja neminovno postane pokretač radnje u ovakvim okolnostima. Glavna cica, Taylor Russell (koju smo gledali i u Waves) je bombonica vredna patnje.
SELEKTAH: 4plus/10
CHILD'S PLAY
U oštroj konkurenciji najbesmislenijih filmova napravljenih IKADA! ovaj film bi mogao da ponese hvalospevnu titulu "najbesmislenijeg". Šta u ovom filmu rade Audrey Plaza (Parks and Recreation) i Brian Tyree Henry (Atlanta) ostaje kao nešto što će mučiti naučnike i humaniste u milenijumima pred nama.
Ko normalan može da poveruje da je onako ružna lutka iole, a ne mega popularna? Ko može da poveruje da je sabotiranje lutke u smeru demona, na samo tri klika u setingu od vas, kao i da tako nečemu pribegava zlostavljani vijetanmski radnik koji reprogramira lutku u samostalnog "mislioca" da bi se osvetio svom poslodavcu, nakon čega se ubija!?! A lutka odlazi u Ameriku?! Ko bi poverovao da je "Buddi", koji kasnije dobija ime "Chucky", tako sposobno malo derište čije veštine i sposobnosti apsolutno nisu promovisane u reklamnom spotu, u kome se, mahom sve svodi na to da je on mobilni daljinski, ali deca otkidaju na to!... Kako je Chucky stigao na drugi kraj grada, a još više- kako se vratio odatle? Kako Chucky zna gde je i gde treba da ide? Kako Chucky otvori vrata? Kako se Chucky nakon jedne scene sam obukao?! Možda nije ni bitno, ali ovaj film nikako da se odluči da li je najveći treš ikada ili neuspela parodija takvog treša. Na sve to nemilosrdno je dosadan, prerazvučen, u očajničkoj borbi za minute i popunu vremena, a bedno artikulisanim scenama ubistva koje su možda omaž B-hororu, ali od strane F-generacije istog.
SELEKTAH: 0/10
ANNABELLE COMES HOME
Ne znam zašto o serijalu o preljepoj lutkici Doli Belle i dalje zovemo spinofom Conjuring franšize, kada je ova, nakon već tri nastavka, stasala u samostalno i vitalno izdanje, sa respektabilnim estetskim standardom, koji uobičajeno ne dobijamo od spinof franšize, a naročito ne od njenog trećeg dela.
Annabelle Comes Home je neočekivano topao, spor i doziran horor, koji vrlo promišljeno razvija svoju skromnu i stereotipnu premisu (slučajno oslobođena lutka aktivira sva zla u specijalnoj prostoriji bračnog para medijuma Warren). Zapravo, ovaj put je sve na mladima tj njihovoj ćerki Judy, koja s obzirom na "pedigre" mora da pomogne svojoj bejbisiterki i njenoj prijateljici da "prežive noć". Iako usput shvatamo da zlo ovaj put neće biti tako brutalno ili "stvarno" tj da će većina stvari biti plasirana kao u nekoj vrsti "kuće užasa"- samo da uplaši, za debitanta (nesrećnog imena) Gary-ja Daubermana to je upravo bila prilika da na malom terenu stvari razigra što zanimljivije. I u ovom filmu ima nekoliko fascinantnih scena, od kojih ona u kojoj se bejbistierkina prijateljica "sa par sekundi zakašnjenja" ogleda u ekranu televizora može i u horor antologiju.
Za razliku od Child's Play koji je retardirana egzekucija zamisli o "dečijem hororu" (sa Stranger Things kao reperom), Annabelle Comes Home to uspeva da bude, angažujući mlad kast na relativno verovatne načine, sa toplim motivom (koji pokreće zlo) i nekakvim udruženim naporom da se zlo savlada i pobedi. Annabelle Comes Home nikada nije jeftin, ne juri jeftino, ima obzira prema širem ("odraslijem") kontekstu franšize i na bizaran način nudi neku verovatnu opciju rvanja sa zlom.
SELEKTAH: 7plus/10
ESCAPE ROOM
Escape Room je u suštini Saw ripof, s tim što je ovde Jigsawljeva "osvetnička" serija "igara bez granica sa fatalnim ishodom" zamenjena ne jednom već sa nekoliko "escape" soba od kojih svaka preti smrtnim ishodom, ako se "ne reši" na vreme. Ovaj put slučajno izabrane junake spaja činjenica da su u nekim nemilosrdnim okolnostima oni isplivali kao "jedini preživeli", struktura njihovog miksa odgovor je na inkluzivne tokove, a manje na nekakvu promišljeniju mešavinu karaktera, dok finalno objašnjenje svojom "mega-voajerskom" postavkom dosta toga duguje Hostel franšizi, kao i ideji svakog "snaf" filma.
Izrabljena formula ovde nešto živosti dobija od činjenice da grupa dosta dugo odoleva "svako za sebe" razjedinjenosti koja neminovno postane pokretač radnje u ovakvim okolnostima. Glavna cica, Taylor Russell (koju smo gledali i u Waves) je bombonica vredna patnje.
SELEKTAH: 4plus/10
CHILD'S PLAY
U oštroj konkurenciji najbesmislenijih filmova napravljenih IKADA! ovaj film bi mogao da ponese hvalospevnu titulu "najbesmislenijeg". Šta u ovom filmu rade Audrey Plaza (Parks and Recreation) i Brian Tyree Henry (Atlanta) ostaje kao nešto što će mučiti naučnike i humaniste u milenijumima pred nama.
Ko normalan može da poveruje da je onako ružna lutka iole, a ne mega popularna? Ko može da poveruje da je sabotiranje lutke u smeru demona, na samo tri klika u setingu od vas, kao i da tako nečemu pribegava zlostavljani vijetanmski radnik koji reprogramira lutku u samostalnog "mislioca" da bi se osvetio svom poslodavcu, nakon čega se ubija!?! A lutka odlazi u Ameriku?! Ko bi poverovao da je "Buddi", koji kasnije dobija ime "Chucky", tako sposobno malo derište čije veštine i sposobnosti apsolutno nisu promovisane u reklamnom spotu, u kome se, mahom sve svodi na to da je on mobilni daljinski, ali deca otkidaju na to!... Kako je Chucky stigao na drugi kraj grada, a još više- kako se vratio odatle? Kako Chucky zna gde je i gde treba da ide? Kako Chucky otvori vrata? Kako se Chucky nakon jedne scene sam obukao?! Možda nije ni bitno, ali ovaj film nikako da se odluči da li je najveći treš ikada ili neuspela parodija takvog treša. Na sve to nemilosrdno je dosadan, prerazvučen, u očajničkoj borbi za minute i popunu vremena, a bedno artikulisanim scenama ubistva koje su možda omaž B-hororu, ali od strane F-generacije istog.
SELEKTAH: 0/10
ANNABELLE COMES HOME
Ne znam zašto o serijalu o preljepoj lutkici Doli Belle i dalje zovemo spinofom Conjuring franšize, kada je ova, nakon već tri nastavka, stasala u samostalno i vitalno izdanje, sa respektabilnim estetskim standardom, koji uobičajeno ne dobijamo od spinof franšize, a naročito ne od njenog trećeg dela.
Annabelle Comes Home je neočekivano topao, spor i doziran horor, koji vrlo promišljeno razvija svoju skromnu i stereotipnu premisu (slučajno oslobođena lutka aktivira sva zla u specijalnoj prostoriji bračnog para medijuma Warren). Zapravo, ovaj put je sve na mladima tj njihovoj ćerki Judy, koja s obzirom na "pedigre" mora da pomogne svojoj bejbisiterki i njenoj prijateljici da "prežive noć". Iako usput shvatamo da zlo ovaj put neće biti tako brutalno ili "stvarno" tj da će većina stvari biti plasirana kao u nekoj vrsti "kuće užasa"- samo da uplaši, za debitanta (nesrećnog imena) Gary-ja Daubermana to je upravo bila prilika da na malom terenu stvari razigra što zanimljivije. I u ovom filmu ima nekoliko fascinantnih scena, od kojih ona u kojoj se bejbistierkina prijateljica "sa par sekundi zakašnjenja" ogleda u ekranu televizora može i u horor antologiju.
Za razliku od Child's Play koji je retardirana egzekucija zamisli o "dečijem hororu" (sa Stranger Things kao reperom), Annabelle Comes Home to uspeva da bude, angažujući mlad kast na relativno verovatne načine, sa toplim motivom (koji pokreće zlo) i nekakvim udruženim naporom da se zlo savlada i pobedi. Annabelle Comes Home nikada nije jeftin, ne juri jeftino, ima obzira prema širem ("odraslijem") kontekstu franšize i na bizaran način nudi neku verovatnu opciju rvanja sa zlom.
SELEKTAH: 7plus/10
No comments:
Post a Comment