Korak napred, dva koraka unazad
Onward je jedan od dva Pixarova filma koja treba da se pojave ove godine, što samo govori o tome da kad te Disney uzme pod svoje i krv pišaš samo kad ti je pauza. Nažalost, baš kao što Disney fabrikuje svoj brend, ta navika počinje lagano (zapravo, možda i ne tako lagano) da nagriza i Pixar.
Onward je bez sumnje što se premise tiče jedan od najradikalnijih naslova ove produkcije. Naime, u magičnom svetu u kome je konzumerizam pojeo svaku želju za fantazijom, mitska i čudesna bića koja smo navikli da viđamo samo u bajkama sada žive život kao nalik našem- rutiniran, dosadan i sveden tek na povremena ushićenja usled tehnoloških inovacija. U takvom jednom svetu dva trola su ostala bez tate (koji je, kanda, capnuo od vrlo "ljudske bolesti"), ali kada mlađi brat za 16. rođendan dobije tatin čarobnjački štap sa magičnim kamenom, dobijaju priliku da tatu "vrate" na samo jedan dan. Što bi naročito značilo mlađem bratu, koji je bio beba i od tate ima samo jednu audio kasetu s njegovim glasom. Međutim, tokom realizacije magičnog čina, dolazi do kvara i oni uspevaju da "povrate" samo, donju, polovinu tate- da, samo noge, guzu i pišu, u pantalonama, naravno! Onward je priča o tome kako dva brata sada moraju da odu do daleke planine i nađu drugi čarobni kamen, sve sa donjom polovinom tate, i to sve moraju da urade u 24 časa koja su već počela da odbrojavaju, kako bi stigli da s, kompletnim, ocem provedu neko vreme.
Onward je animirani Weekend At Bernie's, The Trouble With Harry ili Throw Momma From The Train, crnpurasta animirana komedija bazirana na podjednako apsurdnoj premisi. Priča je zasađena u bolnom trenutku, koja potom kreira niz urnebesnih trenutaka zahvaljujući sumanutosti te postavke i na kraju u finalu biva bolnija u ideji nego u realizaciji, ali i tu nameru treba da vrednujemo kao trejdmark Pixarovog sadizma.
Film je režirao Dan Scanlon, koji je i autor scenarija, i koji je prethodno radio i Pixarov Monsters University. Ako Scanlona možemo da visoko ocenimo zbog poštovanja Pixarovih autorskih standarda i vrednosti, pa čak i za izvesnu beskompromisnost, on ne dobija tako visoke ocene za kvalitet i autentičnost animacije, kao i za same likove. Ako je svet Onward duhovito izmaštana satira na ovaj naš "truleks", njegovi likovi su stereotipi dobre i trapave braće, koji se, da budem iskren, i ne razlikuju previše, a skoro nimalo od nekih pređašnjih i njima sličnih junaka u unjkavim produkcijama drugih studija (na pamet mi pada How To Train Your Dragon kao najdirektnija referenca). Stvar stoji još gore u slučaju epizodnih likova, s tim što Scanlon briljira u kreaciji lika očuha dečaka...
U isto vreme, i sam crtež pre deluje "diznijevski", nego "piksarovski" sa junacima koji su nešto malo rokerskija/slekerskija varijanta već poznatih rešenja za "umiljate" humanolike trolove, i taj aspekt, pored "mlakih" karaktera junaka, dosta ubija fantastičnost svih drugih aspekata Onward.
Deca su ovo gledala u bioskopu i Žozefina kaže da im se dopalo. Eli nije bila zainteresovana za reprizu, a Leon je ispratio ponovo stvar s pažnjom i čak se sećao šta nas čeka u narednim koracima radnje.
SELEKTAH: 7minus/10
Onward je jedan od dva Pixarova filma koja treba da se pojave ove godine, što samo govori o tome da kad te Disney uzme pod svoje i krv pišaš samo kad ti je pauza. Nažalost, baš kao što Disney fabrikuje svoj brend, ta navika počinje lagano (zapravo, možda i ne tako lagano) da nagriza i Pixar.
Onward je bez sumnje što se premise tiče jedan od najradikalnijih naslova ove produkcije. Naime, u magičnom svetu u kome je konzumerizam pojeo svaku želju za fantazijom, mitska i čudesna bića koja smo navikli da viđamo samo u bajkama sada žive život kao nalik našem- rutiniran, dosadan i sveden tek na povremena ushićenja usled tehnoloških inovacija. U takvom jednom svetu dva trola su ostala bez tate (koji je, kanda, capnuo od vrlo "ljudske bolesti"), ali kada mlađi brat za 16. rođendan dobije tatin čarobnjački štap sa magičnim kamenom, dobijaju priliku da tatu "vrate" na samo jedan dan. Što bi naročito značilo mlađem bratu, koji je bio beba i od tate ima samo jednu audio kasetu s njegovim glasom. Međutim, tokom realizacije magičnog čina, dolazi do kvara i oni uspevaju da "povrate" samo, donju, polovinu tate- da, samo noge, guzu i pišu, u pantalonama, naravno! Onward je priča o tome kako dva brata sada moraju da odu do daleke planine i nađu drugi čarobni kamen, sve sa donjom polovinom tate, i to sve moraju da urade u 24 časa koja su već počela da odbrojavaju, kako bi stigli da s, kompletnim, ocem provedu neko vreme.
Onward je animirani Weekend At Bernie's, The Trouble With Harry ili Throw Momma From The Train, crnpurasta animirana komedija bazirana na podjednako apsurdnoj premisi. Priča je zasađena u bolnom trenutku, koja potom kreira niz urnebesnih trenutaka zahvaljujući sumanutosti te postavke i na kraju u finalu biva bolnija u ideji nego u realizaciji, ali i tu nameru treba da vrednujemo kao trejdmark Pixarovog sadizma.
Film je režirao Dan Scanlon, koji je i autor scenarija, i koji je prethodno radio i Pixarov Monsters University. Ako Scanlona možemo da visoko ocenimo zbog poštovanja Pixarovih autorskih standarda i vrednosti, pa čak i za izvesnu beskompromisnost, on ne dobija tako visoke ocene za kvalitet i autentičnost animacije, kao i za same likove. Ako je svet Onward duhovito izmaštana satira na ovaj naš "truleks", njegovi likovi su stereotipi dobre i trapave braće, koji se, da budem iskren, i ne razlikuju previše, a skoro nimalo od nekih pređašnjih i njima sličnih junaka u unjkavim produkcijama drugih studija (na pamet mi pada How To Train Your Dragon kao najdirektnija referenca). Stvar stoji još gore u slučaju epizodnih likova, s tim što Scanlon briljira u kreaciji lika očuha dečaka...
U isto vreme, i sam crtež pre deluje "diznijevski", nego "piksarovski" sa junacima koji su nešto malo rokerskija/slekerskija varijanta već poznatih rešenja za "umiljate" humanolike trolove, i taj aspekt, pored "mlakih" karaktera junaka, dosta ubija fantastičnost svih drugih aspekata Onward.
Deca su ovo gledala u bioskopu i Žozefina kaže da im se dopalo. Eli nije bila zainteresovana za reprizu, a Leon je ispratio ponovo stvar s pažnjom i čak se sećao šta nas čeka u narednim koracima radnje.
SELEKTAH: 7minus/10
No comments:
Post a Comment