"Rumunski žanrovski"
Ako bi za prethodni film Cornelia Porumboiua, Blago, mogli da kažemo da je bio njegov odgovor na "avanturističku komediju", onda bi za ovaj mogli da kažemo da je njegov specifični pokušaj bavljenja le Carre-ovskim špijunskim filmom. Kažem, ako-ako...
Priča je postmoderno pretumbana na sve moguće načine. "Zviždanje" iz naslova zavodi na potpuno pogrešnu stranu, a zapravo jedino služi emocionalnoj egzekuciji ovog filma, da jednom kada se zaljubljeni "golupčići" nađu u bizarnoj elektro-šumi u Singapuru da mogu da se spoje komunicirajući imitiranjem ptičijeg zvižduka. Isprva se čini da će on biti u fokusu priče i da će satiri skloni "rumuni" iz toga da iskroje celu komediju, međutim taj segment priče ide u jednu stranu, samo da bi otvorio put podužem flešbeku, isparcelisanom u kratke epizodice koje nose ime po junaku iste. Stvar malo tarantinovska, malo nebitna, malo pop art, malo "uobičajena rumunska".
Kada se presloži, sama priča je jednostavna do banalnosti. Rumunski sitni krimos i njegova ljubavnica planiraju da zapale sa parama svog španskog partnera, jednom kada se ispostavi da im je policija za petama. Međutim, policija ga hapsi, a njegova ljubavnica pokušava da organizuje da korumpirani policajac, učenjem "jezika ptica", organizuje bekstvo ljubavnika iz zatvora, jer samo on zna gde su skrivene pare. Naravno, sve to supervizuje "Španac", a film predstavlja niz sitnih pokušaja kontra-obrta, kontra-prevara, kontra-izvlačenja.
Najveći aduti ovog filma su svakako izvrsni i autentični glumci, naročito "koenovski" nabaždareni Vlad Ivanov koji igra policajca Cristija. Međutim, relativno statična režija, koja fotografski i Španiju poružnjuje tako da izgleda sivo kao Rumunija ne uspevaju da prikriju do kraja tankost priče i ispraznost radnje koja se mahom iscrpljuje u apsurdno postavljenim situacijama koje retko imaju "next step". Kada priča "filmski" završi u kulisama napuštenog filmskog studija, deluje kao da se Porumbiouu pita zašto njegova matična kinematografija ne utemeljuje više svojih priča u ovakvim, "filmskijim" razradama, dok de facto epilog priče koji stiže iz Singapura, ne samo zbog lokacije, donosi neki melanholični hepiend koji najčešće imaju upravo azijski filmovi, te možda ima smisla pozabaviti se ovim filmom i kao kolažnim omažom različitim kinematografijama sveta.
Nisam siguran da ovde treba da počnete sa ovim zanimljivim, "buntovnikom" rumunskog filma.
SELEKTAH: 6minus/10
Ako bi za prethodni film Cornelia Porumboiua, Blago, mogli da kažemo da je bio njegov odgovor na "avanturističku komediju", onda bi za ovaj mogli da kažemo da je njegov specifični pokušaj bavljenja le Carre-ovskim špijunskim filmom. Kažem, ako-ako...
Priča je postmoderno pretumbana na sve moguće načine. "Zviždanje" iz naslova zavodi na potpuno pogrešnu stranu, a zapravo jedino služi emocionalnoj egzekuciji ovog filma, da jednom kada se zaljubljeni "golupčići" nađu u bizarnoj elektro-šumi u Singapuru da mogu da se spoje komunicirajući imitiranjem ptičijeg zvižduka. Isprva se čini da će on biti u fokusu priče i da će satiri skloni "rumuni" iz toga da iskroje celu komediju, međutim taj segment priče ide u jednu stranu, samo da bi otvorio put podužem flešbeku, isparcelisanom u kratke epizodice koje nose ime po junaku iste. Stvar malo tarantinovska, malo nebitna, malo pop art, malo "uobičajena rumunska".
Kada se presloži, sama priča je jednostavna do banalnosti. Rumunski sitni krimos i njegova ljubavnica planiraju da zapale sa parama svog španskog partnera, jednom kada se ispostavi da im je policija za petama. Međutim, policija ga hapsi, a njegova ljubavnica pokušava da organizuje da korumpirani policajac, učenjem "jezika ptica", organizuje bekstvo ljubavnika iz zatvora, jer samo on zna gde su skrivene pare. Naravno, sve to supervizuje "Španac", a film predstavlja niz sitnih pokušaja kontra-obrta, kontra-prevara, kontra-izvlačenja.
Najveći aduti ovog filma su svakako izvrsni i autentični glumci, naročito "koenovski" nabaždareni Vlad Ivanov koji igra policajca Cristija. Međutim, relativno statična režija, koja fotografski i Španiju poružnjuje tako da izgleda sivo kao Rumunija ne uspevaju da prikriju do kraja tankost priče i ispraznost radnje koja se mahom iscrpljuje u apsurdno postavljenim situacijama koje retko imaju "next step". Kada priča "filmski" završi u kulisama napuštenog filmskog studija, deluje kao da se Porumbiouu pita zašto njegova matična kinematografija ne utemeljuje više svojih priča u ovakvim, "filmskijim" razradama, dok de facto epilog priče koji stiže iz Singapura, ne samo zbog lokacije, donosi neki melanholični hepiend koji najčešće imaju upravo azijski filmovi, te možda ima smisla pozabaviti se ovim filmom i kao kolažnim omažom različitim kinematografijama sveta.
Nisam siguran da ovde treba da počnete sa ovim zanimljivim, "buntovnikom" rumunskog filma.
SELEKTAH: 6minus/10
No comments:
Post a Comment