Najviše od svih trebalo bi da bude zadovoljan Netflix, što mu je konačno pošlo za rukom da napravi jedna pristojan "namenski" film
Enola Holmes je sestra Sherlockova. Ona živi u porodičnoj kući koju su stariji Sherlock i još stariji brat Mycroft odavno napustili sa svojom majkom, slobodoumnom feministkinjom koju po ko zna koji put glumi Helena Bonham Carter. Međutim, pipidugačkočarapasti aranžman njenog detinjstva ruši se kada majka iznenada nestane. I ostavi samo par šifri kao trag. Njen nestanak dodatno komplikuje to što Mycroft, koji je (kako Netflix Cro prevodi) Enolin "skrbnik", želi da je pošalje u strogi internat za buduće pokorne dame. Pa Enola mora da beži i nađe majku...
Režije se prihvatio Harry Bradbeer kome je nakon četvrt veka režiranja na televiziji ovo prvi film (nisam siguran da li Netflixova ostvarenja treba da guramo u isti džak sa drugim "televizijskim" filmovima), a kako neke od njegovih poslednjih režija uključuju Killing Eve i Fleabag, nije teško razumeti zašto Enola Holmes izgleda kao "Fleabag za tinejdžerke".
U ovom filmu, Millie Bobby Brown nepotrebno govori u kameru i interpretira stvari tražeći našu saradnju. Međutim, u Fleabag je ta vrsta "saradnje" bila refleksija junakinjine blesavosti i neke nesigurnosti koja konstantno traži afirmaciju i podršku. Enola je daleko punija samopouzdanja, prodornija i njen "kontakt" sa nama nije ništa drugo do postmoderno smetalo bez naročite svrhe, koje, zapravo, u najvećoj meri kompenzuje skromnost iskazane mašte u samim scenama.
Enola Holmes je vrlo staromodno postavljena šerlokholmsijada u koju su na silu udenuti svi obavezni elementi našeg doba- od inkluzivne participacije svih rasa (pa tako imamo crne učiteljice rvanja u devetanestovekovnoj Imperiji?!) preko neizbežne feminističke re-imaginacije "doba" i Enoline avanture kao prilike da se akcentuju "ženski imperativi" za koje i danas moramo da se borimo. Ali ništa od toga nema ni trunku šarma.
Film traje, barem, pola sata duže nego što je trebalo, Millie je i dalje podnošljiva, iako je njena inicijalna sirovost ozbiljno zarasla u kompromis. Eli se većma dosađivala, ali je izdržala do kraja. Dickinson ili, nedajbože, The Great, ovo opasno nije.
SELEKTAH: 5minusminus/10
Enola Holmes je sestra Sherlockova. Ona živi u porodičnoj kući koju su stariji Sherlock i još stariji brat Mycroft odavno napustili sa svojom majkom, slobodoumnom feministkinjom koju po ko zna koji put glumi Helena Bonham Carter. Međutim, pipidugačkočarapasti aranžman njenog detinjstva ruši se kada majka iznenada nestane. I ostavi samo par šifri kao trag. Njen nestanak dodatno komplikuje to što Mycroft, koji je (kako Netflix Cro prevodi) Enolin "skrbnik", želi da je pošalje u strogi internat za buduće pokorne dame. Pa Enola mora da beži i nađe majku...
Režije se prihvatio Harry Bradbeer kome je nakon četvrt veka režiranja na televiziji ovo prvi film (nisam siguran da li Netflixova ostvarenja treba da guramo u isti džak sa drugim "televizijskim" filmovima), a kako neke od njegovih poslednjih režija uključuju Killing Eve i Fleabag, nije teško razumeti zašto Enola Holmes izgleda kao "Fleabag za tinejdžerke".
U ovom filmu, Millie Bobby Brown nepotrebno govori u kameru i interpretira stvari tražeći našu saradnju. Međutim, u Fleabag je ta vrsta "saradnje" bila refleksija junakinjine blesavosti i neke nesigurnosti koja konstantno traži afirmaciju i podršku. Enola je daleko punija samopouzdanja, prodornija i njen "kontakt" sa nama nije ništa drugo do postmoderno smetalo bez naročite svrhe, koje, zapravo, u najvećoj meri kompenzuje skromnost iskazane mašte u samim scenama.
Enola Holmes je vrlo staromodno postavljena šerlokholmsijada u koju su na silu udenuti svi obavezni elementi našeg doba- od inkluzivne participacije svih rasa (pa tako imamo crne učiteljice rvanja u devetanestovekovnoj Imperiji?!) preko neizbežne feminističke re-imaginacije "doba" i Enoline avanture kao prilike da se akcentuju "ženski imperativi" za koje i danas moramo da se borimo. Ali ništa od toga nema ni trunku šarma.
Film traje, barem, pola sata duže nego što je trebalo, Millie je i dalje podnošljiva, iako je njena inicijalna sirovost ozbiljno zarasla u kompromis. Eli se većma dosađivala, ali je izdržala do kraja. Dickinson ili, nedajbože, The Great, ovo opasno nije.
SELEKTAH: 5minusminus/10
Моји комплименти иду фраулајн Ели што се ни у својим младим годинама није преварила у вези са овом бескрвним и преко курца одрађеним политкоректним шмирањем.
ReplyDeletemoji komplimenti kovanici "politkorektno"
DeleteЈа се искрено чудим како си ти као првоборац противу поменуте пошасти назидао ових 5---. Чак је и мени припало зло од хиперкоректности.
Deletepreživeo sam i gore, pa umem da cenim.
Delete