Tri zgodne italijanske srednjoškolke krstare hrvatskim primorjem. Šta bi moglo krenuti po zlu? Za muškog gledaoca, mislim...
Srednja škola je gotova. Dugo toplo leto je pred tri imućne Italijanke pre nego što ih život rastavi na različite studentske strane. Međutim, ovaj snažni motiv kraja prijateljstva nije preterano u fokusu italijanskog reditelja Leonarda Guerra Seragnolija, čiji se i prethodni film bavio krajem jedne životne faze na luksuznoj jahti- čovek očigledno voli da spaja posao i zadovoljstvo.
Srednja škola je gotova. Dugo toplo leto je pred tri imućne Italijanke pre nego što ih život rastavi na različite studentske strane. Međutim, ovaj snažni motiv kraja prijateljstva nije preterano u fokusu italijanskog reditelja Leonarda Guerra Seragnolija, čiji se i prethodni film bavio krajem jedne životne faze na luksuznoj jahti- čovek očigledno voli da spaja posao i zadovoljstvo.
Najveća mana ovog filma je ujedno i njegov najveći kvalitet- kako prikazati ispraznost života, a ne biti i sam isprazan u tome. Iako je ovaj film sniman na hrvatskom primorju za koje bi svašta mogli da kažemo, sem da je ružno i nefilmično, u filmu jedva da ima šireg plana, jedva da ima "pucanja pogleda" na horizont, jedva da ima nekog prizora koji oduzima dah, najviše zbog toga što samim akterkama nešto tako ne privlači pažnju. One su skoro 24/7 zaokupljene buljenjem u telefone i svoj rejting na socijalnim mrežama. Pravljenje selfija sa napućenim usnama u zavodljivim pozama ispunjava svaki kadar i iza njih ili okolo njih se skoro ništa ne vidi.
Sama radnja vrti se oko sitnih izneveravanja, klasičnih tinejdžerskih dramljenja, nepotrebno nagaženih izazova prijateljstvu, provera samopouzdanja i poverenja u druge. Ali sumnjam da će (muški, ne znam zašto to naglašavam, ispravite me ako grešim) gledalac tome pridavati preteranu pažnju pored brojnih scena u kojima one u kupaćima ili nage leže i sunčaju se i demonstriraju superiornost mladosti nad svim ostalim životnim trenucima. Teško je neodomaćiti se u onoj staroj- da je mladost spucana na mlade, dok gledamo kako jedna drugoj ili same sebi uništavaju jedinstvene i prelepe prilike za uživanje i slavljenje iste.
No, to je i generacija koju ne mogu da razumem. Uprkos trudu. To je generacija s druge strane ekrana, kojoj je ekran važan, ogledalo više nego ono što se u njemu ogleda. Zakonitosti tog sveta meni su strane i ja samo iz konteksta mog života mogu tamo da iščitavam neizmerljivu prazninu, ali da li ona tamo stvarno postoji, ne znam.
Likemeback je mali film, prilično disciplinovan i dosledan u svom konceptu, sa dosta solidnim glumicama, i ne mnogo zanimljive radnje ili vizuelne lepote. Nešto od toga će vam biti kompenzovano solidnim insajtom u život mladih, kao i dokazima mladosti. Ali razumeću i ako samo prevrnete očima i ugasite.
SELEKTAH: 6/10
One su skoro 24/7 zaokupljene buljenjem u telefone i svoj rejting na socijalnim mrežama. Pravljenje selfija sa napućenim usnama u zavodljivim pozama ispunjava svaki kadar i iza njih ili okolo njih se skoro ništa ne vidi. - ok boomer
ReplyDeleteu 100 evra da nisi gledao film?
Deletešto je još gore, nisam ni txt do kraja pročitao. bar ne odmah, sada vidim da si docnije priznao svoje ok bumerstvo i to je već pošten stav. čekam pre neko veče 16-icu kod ušća i tu pored dva klinca konverziraju - jedan će drugom 'brate, pola 12 je, neću sad da postujem, niko neće da mi lajkuje'. bar ti kao čovek iz marketinga bi trebalo da znaš da je sve u plasmanu proizvoda. što se filma tiče, lepo kaže ceca đolović u onoj emisiji - ja bih toj današnjoj omladini motiku u šake. pitaće ih starost de im bila mladost.
Deletekaže ceca da imamo i za tebe jednu motiku
Delete