Ničim izazvano uhvatim se pre neki dan nekog prastarog Ritma. Koliko prastarog saznaćete kasnije (BREAKING NEWS!!!).
I na jednoj od strana stoji izveštaj sa FEST-a. Horizontalno ispisani filmovi, vertikalno kritičari, unakrsno kritičarske ocene. Gledam koji je film prošao najbolje- Princ dolazi u Ameriku (sa Eddie-jem Murphy-jem) i Umri muški. Mislim da oba čak imaju odličan prosek.
Nastavim da čitam od kraja ka početku i naletim na recenziju Umri muški, u kojoj je Goran Terzić, između ostalog napisao: Nasilje je, u ovom slučaju, samo „velika tema filmske estetike“, motiv za uživanje u pokretu. Sve one, ko zna koliko decenija, stare teorije o „čistom filmu“, često pogrešno usmeravane na teren ignorisanja narativnosti, dobijaju u ovom filmu pravu i jedinu moguću alternativu.(...) Samo oni koji su spremni da priznaju postojanje takvog (detinje čistog) osećaja u sebi, mogu otvorenog srca i punih očiju uživati u ovom filmu.
Die Hard kao apsolutni film. Što da ne.
Nastavim da listam stranice... Sonic Youth, John Waters, Isidora Bjelica (kao autorka), oglasi za poručivanje kaseta, pa knjiga o rokenrolu (sad tek prepoznajem ime Lester-a Bangs-a), Pet Shop Boys, impresum, jao, da... I onda vidim...
... DA JE FUCKIN BROJ OBJAVLJEN 2. MARTA 198D.E.V.E.T.E.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Pre punih (opet) FUCKIN d.v.a.d.e.s.e.t. godina (morao sam malim slovima da se ne bih šlogirao)!!!
Brate...
Taj Ritam je deo mog života, mog odrastanja. Zar je moguće da sam pre 20 godina počeo da odrastam?
Zar je moguće da je toliko prošlo?
Zar je moguće da sam pre par nedelja prevideo na Popboksu da Ambrozić i Moma evociraju uspomene na nešto što je bilo pre DVADESET godina?!
Kada sam dobio ličnu kartu izračunao sam da ću imati 38 godina kad budem morao da je zamenim. U tom trenutku mi je to delovalo kao da će se za to vreme negde u svetu izgraditi novi set piramida. Sad mi je drago što ću ove godine morati da vadim novu (novunovu) ličnu kartu pa će se taj susret sa „izgubljenih“ 10 godina malo odložiti.
Sva sreća pa se osećam kao da je to bilo juče i sva sreća pa se osećam kao da bi danas sa manje-više istim entuzijazmom „kao jedan“ pojurio da pišem za neki novi (novinovi), može i Ambrozićev, Ritam.
I zato, da vidim koji vam je Die Hard najdraži.
DIE HARD (r. John McTiernan) iz davne 1988.
original. John McClane trči po staklu.
DIE HARD 2 (r. Renny Harlin) iz 1990.
na aerodromu. John McClane trči po zaleđenoj pisti.
DIE HARD WITH A VENGEANCE (r. John McTiernan, opet) iz 1995.
sa mucavim Jeremy Ironsom. John McClane traži aspirin za glavu.
DIE HARD 4.0 (r. Len Wiseman) od pre (već!!!) dve godine
prequel za Svetsku globalnu krizu. John McClane golim rukama obara helikopter.
Ako ste zainteresovani ostavite glas (razuma) u komentarima. Rezultati će biti vidljivi svima.
DIE HARD WITH A VENGEANCE.
ReplyDeleteSemjuel El je Zevs.
Tu sam naucila da covek sme da se zove kao bog.
Ja sam mala.
Ja se još nisam usudila da bacim pogled na neki stari br. Ritma. Nema šanse. Me so young!
ReplyDeleteEh, Terzić. Hater extraordinaire, najbolji predstavnik Ritmovog stila pisanja (umišljeno, promišljeno i delimično razumljivo!). Ni Ambrozić nije bio cvećka, koliko pamtim. A tek Grujić, bogže, bogže...
So many memories!
Iako časopis nije bio deo male devedesetdvojke, ja sam ih doživljavala kao istu stvar.
UM - kec.
Prvi susret sa napućenim usnama prenadrkanog Brusa, srča koju vadi iz stopala dok razgovara toki-vokijem, uglađeni Alan Rikmen...imbecilni FBI (Just like fuckin' Saigon)... Yippee-ki-yay motherfucker!
heh, a ja se pre par dana podsećao s (nekad, sad ima bliznakinje, nema vremena za te fore, druženje i to) najboljom prijateljicom kako mi je tamo negde devedesete, u našu malu zabit u kojoj smo živeli, donela prvi ritam. tačnije, onaj s nil jangom na naslovnoj, 14-ti broj, valjda. vrlo brzo sam iskopao sve ostale, mislim da mi samo šestica fali. cela ta ekipa (posebno) filmskih kritičara udaljena je od današnjih taman onoliko koliko su piramide stare.
ReplyDeleteprvi i drugi daj hard, ravnopravno.
ajde, ajde, bez jodlovanja za prošlošću... ili vam ne gine die soft.
ReplyDeletemeni je renny harlinov DH2 zakon. jer po drugi put spasava curu!
@ MP
ReplyDeleteE, super ti je ekipa Grujic, Ambrozic i Terzic a ne valja ti Brus Vilis??????????
Seeeestroooo.....Ajde PALJBA BRE! sa takvim glupostima!!!!!
Dzizs nista gljuplje ovih dana ne procitah....
:(((((((
a citam sve dnevne novine!!!!!
@ anonymous
ReplyDeletene čitaš pažljivo. eto do čega dovede čitanje svih dnevnih novina.
@anon 10:41
ReplyDeletemi nismo brat i sestra. slobodno se vrati čitanju svojih dečjih novina i trudi se da ne preskačeš slova.
drugari,
ReplyDeletemisliti mojom glavom znači pokuša(va)ti da se okupimo oko stvari koje nas čine ljudima kakvi bi želeli da budemo, a ne kakvi jesmo.
ne bi trebalo da bude teško, a?