VINYAN

Nije horor. Ali ima strave. I užasa.

U zavisnosti od toga koliko ste od života do sada pojeli i popili ovaj film će vam ponuditi premalo ili previše. Zato ostavimo bavljenje simbolikom i metaforama po strani.

Vinyan savršeno izgleda. Fotografija, scenografija i muzika omogućili su junacima ovog filma da njihova potraga za izgubljenim sinom izgleda kao silazak u Had.

Plot je jednostavan. Nakon projekcije dokumentarnog filma o stanju u Burmi, Jeanne je ubeđena da je na snimku videla svog sina koji je nestao tokom ofanzive cunamija na Tajlandu. Ona i njen muž kreću na put koji im organizuju beskrupolozni trgovci decom. Džungla kroz koju putuju izgleda tek nešto poetskije nego u četvrtom delu Rambo-a, a par tokom putešestvija nailazi na više odgovora nego što im je dozvoljeno da postave pitanja. Vinyan je snoliki miks Don’t Look Now, Apocalypse Now i Lord Of The Flies. I impresivan je pomak za autora koji nam je u svom prethodnom, ni po čemu posebno pamtljivom, filmu (La Calvaire) prikazao kako belgijski redneci opšte sa gicom.

Gledalac iole sklon filmskoj detekciji već će na pola puta razrešiti u kom grmu leži izgubljeni sin. Kao i zahvaljući kome. Ali, taj gledalac nije prava mušterija za ovaj audio-vizuelni spektakl.

Fabrice Du Welz zaslužuje „Oskara za postignuto“. Lokacija/e na kojoj da jedva ima i pristojnog života svakako ne može biti zahvalna za snimanje filma, a nekmoli za stvaranje velelepnog filmskog platna na kome su likovi koje srećemo stvarni koliko i izmaglica u kojoj žive.
Vinyan je duh osobe koja je stradala nasilnom smrću i sada nervozno traži put u Kuću smrti. Ali, Grudge ovo nije. Vinyan ne vreba priliku da vas štrecne, u njemu jeza provejava praktično od samog početka. Nema horora, ali strava i užas života koji upoznajemo bi trebalo da nas (u)plaše.

Na kraju majka koja je tražila svog sina postaje majka gomili dece koja nemaju nigde nikoga (pitanje je i da li su uopšte živi). I baš kao što je jedan burmanski trgovac dečurlijom iskusno odgovorio Jeanne i Paul-u na primedbu da neko, potureno dete nije njihovo dete- What’s the difference?

Ipak, vizuelna ekstravaganca neće vas poštedeti utiska da se ipak moglo malo poraditi na scenariju i film iz (samo) uspelog koncepta ili potentne alegorije pomeriti ka turobnom trileru unutar koga bi klackalica krivice između muža i žene svojim klackanjem unela malo saspensa i još više isprovocirala pitanje- šta roditelja čini roditeljem. Sem deteta.

selektah: 7 od 10