DVA ZA ORTAKE

Kill Buljo The Movie (2007)
Sheitan (2006)







Žešće sam se zeznuo što sam i sebi i vama obećao da ću odgledati Kill Buljo, Tommy-ja Dead Snow Wikrola-e. To je onaj rimejk (!) Tarantino-vog Kill Bill-a (spominje se par postova ranije).

Iako film traje jedva sat i po morao sam da napravim pauzu negde na pola. Morao sam.

Kill Buljo nije rimejk. On je parodija Kill Bill-a. I to ne samo zbog budžeta sa kojim je snimljen! U ovom filmu ’mladu’ igra mladoženja Jompa. Na njegovo pred-svadbeno veselje upadne ekipa zlih momaka i pobije sve goste. Ali ne i Jompu, zbog koga su došli. On preživi. I nakon toga kreće u osvetu.

Od Kill Bill elemenata zadržani su samo: žuta trenerka, seksualno zlostavljanje pacijenta u komi, odlazak kod japanskog gurua borilačkih veština i tu i tamo još po neki detalj. Kill Buljo paralelno prati Jompinu osvetu, ali i istragu ’slučaja’ koju vodi policajac Sid (igra ga sam Wikrola, koji izgleda kao pljunuti Bogdan Diklić iz mlađih dana).

Od ove dvojice ne zna se koji je veći retard, seksista i nacionalista (aperentli i Norvežani imaju svoje Lale, Šiptare, Šumadince, Novopazarce...).

Većina scena osmišljena je na nivou skoro apsurdnih skečeva, čija komičnost se raspada uzduž i popreko, u zavisnosti od toga kako vaš želudac vari sirovi amaterizam B-filma.



selektah: ako vam je Drug Crni u NOB-u bio hit film, vreme je da se otvorite i ka sličnim dometima europske kinematografije

Sheitan je... Sheitan je... uhhh... Nije horor. Ja sam mislio da jeste. Zato mi je ovaj film pripremio i prijatna i neprijatna iznenađenja.

Prvo, autor Kim Chapiron je imao samo 26 godina kada ga je režirao (Orson Wells je imao 25 kada je sredio Građanina Kejna). Ja sam mislio da je imao 16. But in a good way!

Radnja Sheitan-a počinje slično, par godina kasnije snimljenom hororu Frontier(s), gde grupu mladih ljudi slučaj odvodi u francusko selo. Ovde to nisu protesti na ulicama Pariza, već zgodna Eve, koja nakon novogodišnje žurke grupu multikulturalnih prijatelja (treba napomenuti ovu dramsku demokratiju) odvodi na svoje porodično imanje. Gde ih, između ostalih, dočekuje ’luckasti’ Joseph (neprejebivo genijalan Vincent Cassell, u čak dve uloge, ali šššššš!...).

E, sad, gledalac zainteresovan za stradanje francuske nejači kontinuirano biva iritiran atmosferom koju Chapiron pravi neprekidno očekujući da ludi seljani konačno podivljaju. A to nikako da se desi.

Sheitan kroz sudar dve kulture, u jednom crnohumornom tonu horor-komedije, daje studiju francuske mladeži čiji su jedini imperativi zabava i seks. U nekim trenucima će čak delovati da je Chapiron snimio ceo film zbog trojke u kojoj su Bart, Thai i već pomenuta, ’đavolasta’ Eve. I tih par minuta akcije zaista potvrđuju da su Francuzi neviđeno talentovani da se pozabave Lolitom. Mhm...

Na kraju, đavo dolazi po svoje. Sheitan postaje somnabulni art-horor. Čije najzanimljivije ’čitanje’ može biti da je on zapravo kritika francuske mladeži koja se odmetnula od svih moralnih principa. Pa i samog Boga. Jer samo oni koji nisu odbarali stranu- stradaju.



selektah: 6.65/ 10