Kako god da započnem ovaj tekst pre ili kasnije ću ovo morati da kažem. Zato bolje da kažem odmah.
Neko ko ovako pozira na omotu svog albuma mora da ima muda.
U sklopu sebi novozadate misije da se u narednim danima pozabavim sa nekoliko netakodavno objavljenih srpskih albuma, izdanje Misi Nači Naaš mi je pojelo već trećinu planiranog vremena, jer ne mogu da se odlučim šta da izvučem u prvi plan- ono što je dobro ili ono što je loše. Zato sam vam malo pre prvo napisao ono što je, valjda svima, očigledno.
Prvo, Sajsi nije Sajsi MC. Iako sam ovu zgodnu curicu prvo upoznao preko odlične blokovske himne 7, 9, 11 njenog matičnog benda, moram da priznam da su meni daleko više prijali njeni solo-izleti (kao Sajsi MC, sa ili bez Švece Rispek). Grajm podloga prošarana hip hopom, brejkbitom, dabom i elektrom pravi fin (čitaj podjednako eksplozivan) kontrast rimama nabijenim besom i seksom. Ta muzika podnosi Sajsin "in yr face" stav, ta muzika je svojim radikalnim izrazom čini relevantnom, ta muzika pegla povremenu suvoparnost njenih verbalnih bezobrazluka. U takvom paketu, Sajsi zika i Sajsi MC uzajamno kamufliraju mane i uspevaju da ih prikažu kao vrline.
Sa Sajsi bendom je sve suprotno. Rime uglavnom deluju kao prenemaganje razmaženog deteta, a muzika kao nenadahnuto sviruckanje trupe koja se još nije dogovorila ko vodi glavnu reč.
Album otvara dobro distorzirani sempl Metallica-e (jel Unforgiven?) koji se kasnije provlači kroz stondirani gruv nečega što je Uroš Milovanović u svoj recenziji na B92 anženeral uporedio sa britanskom gitarbitom atrakcijom Senser (mrtvi već deset godina). Ova konceptualno dobro zamišljena tema, osrednje je realizovana najviše zahvaljujući imbecilnim eteričnim vokalima u pozadini i Sajsinim verovanjem da je „kučka“ u govoru publike kojoj se obraća uopšte reč. Singl Stefan mogao je da bude solidan fank-rok da u refrenu nije pregažen trećerazrednim partibrejkersovanjem. Overi me misi zuči kao fakin Vrelo!!! Pospana za one koji znaju koooliko furiozno može da zvuči Sajsi (a naročito MC) ima da deluje kao fakinfakin Vlado Georgiev (čija sam sveža muzička stremljenja gledao kod Uvek budne Ivon, pa mi još zveči u ušima). U nastavku Misi nači progama dočekuju vas još: Bote Ovo Malo Liči Na Negativ, Joj, ovo k’o Deca Loših i (najčešća) Brate, bljaaak!
Ako se ja pitam na celom albumu vrede samo Umri Sa J, koja uprkos neopevanom zastarelom tandrljanju, uspeva da se izvuče nekakvom dečijom brojalicom u refrenu, i koja bi se dala fino promiksovati sa nekim rokerskijim remiksom Paper Planes od M.I.A. A na nivou ideje vredi spomenuti i Pornoza tokom koje Sajsi MC imitira Anju Videosex Rupel nešto bolje nego što njen bend sviruckajući tango podjebava Vroom!.
Misi nači naaš je uz nekog iole sofisticiranog producenta mogao da bude opasan album. I to više bode uši nego ono što se sa njega čuje.
selektah: je2
No comments:
Post a Comment