hm...ovo liči na tebe, dakle ili si ti u pitanju ili je slučaj "dead ringers"-a (biografski podaci o autoru S.V. su još uvek nedostupni ):
O ovoj predstavi autor teksta Slobodan Vujanović je naveo: "Uh... Danima sam razmišljao šta to da napišem o sebi ili o ovom komadu, a što bi unapredilo Vaše razumevanje večerašnje predstave. Na kraju sam taj balast „buke i tišine“ sveo na nekoliko stvari. Ja se u životu bavim stvarima čija je svrha da se ljudi, koliko to može više, izbace iz koloseka svakodnevnice, jer samo sa te distance mogu da vide sa kim i kako žive. Ne radim na tome dovoljno, i zato i ne živim najbolje kako bih mogao. Priznajem. Komad Poslednja smrt Frenkija Suzice, shvatam to sada, dok pišem svoju novu dramu, jeste drugi deo trilogije o „deci-duhovima“ nemim posmatračima i utišanim akterima života u Srbiji. Njihova je uloga da trpe, jer su mali i nemaju izbora, one – koji su veliki, a i dalje misle da nemaju izbora. Meni se čini, a možda i Vama, da je pozorište u Srbiji kao „bingo lutrija“ – jedna predvidljiva razonoda u kojoj dobijaju samo oni koji imaju sreće, uglavnom slučajno i bez razloga, neretko namenjena „baba-tetka“ populaciji koja misli da od pozorišnih predstava traži i dobija „višu“ umetnost. Poslednja smrt Frenkija Suzice je zato komad, a i svaka njegova predstava, pre svega namenjena tatama, mamama i njihovoj deci! I sad, iako bi moja mama volela da svet podsetim na njemu ulogu u mom odrastanju (što nisam učinio prilikom beogradske premijere), ja svoj deo večerašnje predstave, ipak, posvećujem mom jednogodišnjem bratancu Mateji, u nadi da će njegovi roditelji, kao i roditelji sve ostale dece u Srbiji, UVEK biti svesni da on ima samo onoliko izbora koliko mu oni pruže. Hvala Vam na pažnji."
cher T, naravno da me je sramota. nego sam hteo i da me pred vama bude
at M.
o meni se radi, ofkors. a kad se preskoči duga priča ono što ostaje je da nisam imao pojma da se komad igra i u hamburgu tj. da ga isti ljudi koji su ga igrali u berlinu igraju i u hamburgu, kao putujuće pozorište... ali jednoga dana biću superslavan i o svemu će me na vreme obaveštavati.
zaista, bobane, kako te nije sramota?
ReplyDeleteposto ni ja nisam "imuna od poroka", odma' cu nekog upucati.
u koleno, razume se.
divno...
hm...ovo liči na tebe, dakle ili si ti u pitanju ili je slučaj "dead ringers"-a (biografski podaci o autoru S.V. su još uvek nedostupni ):
ReplyDeleteO ovoj predstavi autor teksta Slobodan Vujanović je naveo: "Uh... Danima sam razmišljao šta to da napišem o sebi ili o ovom komadu, a što bi unapredilo Vaše razumevanje večerašnje predstave. Na kraju sam taj balast „buke i tišine“ sveo na nekoliko stvari. Ja se u životu bavim stvarima čija je svrha da se ljudi, koliko to može više, izbace iz koloseka svakodnevnice, jer samo sa te distance mogu da vide sa kim i kako žive. Ne radim na tome dovoljno, i zato i ne živim najbolje kako bih mogao. Priznajem. Komad Poslednja smrt Frenkija Suzice, shvatam to sada, dok pišem svoju novu dramu, jeste drugi deo trilogije o „deci-duhovima“ nemim posmatračima i utišanim akterima života u Srbiji. Njihova je uloga da trpe, jer su mali i nemaju izbora, one – koji su veliki, a i dalje misle da nemaju izbora. Meni se čini, a možda i Vama, da je pozorište u Srbiji kao „bingo lutrija“ – jedna predvidljiva razonoda u kojoj dobijaju samo oni koji imaju sreće, uglavnom slučajno i bez razloga, neretko namenjena „baba-tetka“ populaciji koja misli da od pozorišnih predstava traži i dobija „višu“ umetnost. Poslednja smrt Frenkija Suzice je zato komad, a i svaka njegova predstava, pre svega namenjena tatama, mamama i njihovoj deci! I sad, iako bi moja mama volela da svet podsetim na njemu ulogu u mom odrastanju (što nisam učinio prilikom beogradske premijere), ja svoj deo večerašnje predstave, ipak, posvećujem mom jednogodišnjem bratancu Mateji, u nadi da će njegovi roditelji, kao i roditelji sve ostale dece u Srbiji, UVEK biti svesni da on ima samo onoliko izbora koliko mu oni pruže. Hvala Vam na pažnji."
...dakle?
pozdrav M.
at tijana
ReplyDeletecher T, naravno da me je sramota. nego sam hteo i da me pred vama bude
at M.
o meni se radi, ofkors. a kad se preskoči duga priča ono što ostaje je da nisam imao pojma da se komad igra i u hamburgu tj. da ga isti ljudi koji su ga igrali u berlinu igraju i u hamburgu, kao putujuće pozorište... ali jednoga dana biću superslavan i o svemu će me na vreme obaveštavati.