Premijere: X MEN POČECI: VOLVERIN

Jedino nerešivo “iks” u ovom filmu jeste kako je i zašto Holivud namerio da ovim nemaštovitim CGI-ajom otvori letnju sezonu?


X MEN POČECI: VOLVERIN/ X-Men Origins: Wolverine

r. Gavin Hood

selektah: 2/ 10















Maša i ja baš volimo X-Mene, naročito prva dva koja je radio Bryan Singer, a naročito drugi u kome se baš istakao kao neko ko je umešniji od Sam-a Raimi-ja u spajanju patetike koju sa sobom superheroji donose iz stripa sa maštovitim akcijašenjem preko koga prodišu na filmu. Last Stand je zaista bio last stand i dalje od toga nije trebalo ići.

Režija Wolverine-a, kao svojevrsne spin-off varijanta koja je u isto vreme i njegov prequel, poverena je Gavin-u Hood-u, koji je pre toga radio precenjenu južno-afričku paskaljevićijadu Tsotsi i zlosretni anti-anti-teroristički triler Rendition koji se dopao jedino mom prijatelju Bokiju. Naslućujem da se išlo logikom- ako smo Favreau-u mogli da damo Iron Man-a, a Forster-u Quantum Of Solace, što onda ovaj Južno-Afrikanac ne bi udanuo malo duše ovom zulufastom herojčiću i zgrnuo nam para, barem, koliko Spiderman 3.

Naravno, svaki reditelj koji je pre toga radio sa budžetom za koji se u ovakvoj produkciji friziraju pomenuti zulufi Hugh-a Jackman-a ima samo jednu želju, a to je da ostvari sve želje koje pre toga nije mogao i da na to skrca što više para. Zaboravljajući pri tome i ono što je kako-tako pre toga znao- kako se priča priča s malo duše.




Već nam foršpica otkriva kolike nas patnje čekaju. Kad god (a to potpisujem!) junak, sniman iz gornjeg rakursa, zaurla ka kameri u bolu svome, znajte da ćete i vi učiniti isto pre kraja filma. Nakon toga kroz špicu pratimo kako Wolvy i njegov stariji brat od 1845. na ovamo biju bitke u raznim ratovima, iz nekog razloga ostajući večito mladi, ali tek od kad napune četrdesetu. Prvi rat koji ih uslovno stavlja na probu jeste rat u Vijetnamu, jer je to iz perspektive nesrećnog Hood-a i jedini rat u kome su se do tada, oprostivo, mogle zauzeti različite strane. Braća se konačno raskantaju tokom neke misije u Africi kada Wolvy konačno batali nasilje kao oblik poboljšavanja budućnosti.

Do tog trenutka i mi smo uspeli da utvrdimo nekoliko stvari: Wolvy je više vukodlakast, a njegov brat Victor je više mačkast; Gavin Hood je gledao filmove John-a Woo-a, a ni koreografija Tigra/Zmaja mu nije bila mrska i- biće ovo film u kome će jalovu dramu nadjačati samo bol uzaludno sprženih rožnjača kod kompjuterskih animatora koji su drvili veći deo ovog filma.

Obzirom da je Wolverine junak čije je pogonsko gorivo gnev, jasno je već na početku da njemu ne treba mnogo. Otuda je uzimanje osvete kao arhetipskog motiva za njegovo konstituisanje kao bacanje još radioaktivnih paukova na Spidermana. A ni klišei da mu o glavi radi vlada odn. brat najrođeniji (a ko će?) ne pomažu mnogo pokušaju da se u genezi Wolverine-a dočara ono tragično koje krasi sve super-junake. Tako da kad mu na kraju Stryker ispali u glavu par metaka od adamantijuma (срб. срђангојковићијума) koji učine da W. ostane bez sećanja mi bivamo srećni što će bar neko zaboraviti sve što se desilo.

Hugh Jackman veći deo filma izgleda kao neko ko se previše trudi u nadi da će zeleno svetlo dobiti i W2. Zadrigli Liev Schreiber je kao oće-neće negativac neočekivano uverljiv i isto toliko dobar, dok o Hood-u dodatno govori i to što je kastovao Will.I.Am-a iz Black Eyed fakin Peas za jednog od X-Mena. Verovatno se nadao da će se upošljavanjem bar jednog Afro-Amerikanca dodvoriti kontinentu sa koga je potekao i oboriti gledanost koju je Tsotsi imao.

Sve u svemu: ništa. Jedno nebitno ništa. I ništa više. Zaista.