Zamislite da ste u nekoj led-ledenoj ćeliji i da u najudaljenijoj susednoj prostoriji od vaše Joy Division sviraju obrade Husker Du po sećanju. A vi kroz debeli zid čujete samo najbolje delove toga.
Eto, uspelo mi je da vam dočaram nešto u samo dve rečenice. Idemo na trivijalnosti.
Blank Dogs je samo jedan tip, iz Bruklina. Zove se Mike Sniper. Prilikom intervjua ili sličnih okaziona obično se fotografiše sa nekom krpom oko glave. Anonimnost je slava. Sva njegova izdanja (album On Two Sides i brdo singlova i EPija ) uglavnom su štampana u istom broju primeraka kao i debi album Repetitora i uglavnom su rasprodata (unlajk Reptetitor, sedli).
Za Blank Dogs kažu da su njuvejv/post-pank, što važi, ako važi, i za Joy Division. Ili Butthole Surfers. Odlične pesme kamuflirane su azbestnom distorzijom, dok Sniper-ov vokal aka neki svoj auto-tune, baš kao i Kanye svoj. Energija se ne da sakriti. Na klaustrofobiju se teško naviknuti. Repetitor bi trebalo da primaju ove signale, ako žele da im sledeći album nađe put u žuč Srbije.
Under And Under zvuči kao album kakav bi Mark E. Smith voleo da su LCD Soundsystem snimili. Nema novokomponovanih bulšit post-pank ritmova, ritam-mašina lupka kao pendrek u pozadini. Distorzirani glas hladi krv čak i kada popusti prolećnim melodijama. Sintisajzeri amortizuju osećaj nelagodnosti. Ali ne previše. Neko će se setiti najranijih Pulp. Kombinacija svih ovih elemenata obezbeđuje unikatnu zvučnu soničnost koja u ređim slučajevima izaziva epilepsiju samo da biste mogli maničnije da plešete uz nju.
selektah: ****plus (i to raskrečen)
No comments:
Post a Comment