ANTICHRIST

Paganski egzorcizam (brusom i makazama)




Pustio sam Wolves In The Throne Room (Black Cascade), baš kao Lars kad je seo da piše scenario za ovaj film, i razmišljam da li možda postoji neki album sa kojim bih mogao da uporedim Antichrist-a. Bilo šta od Kate Bush otpada, iako mi je ona (tj Never For Ever) prva pala na pamet. U njenim pesmama niko sebi ne otseče klitoris (ups, spojler!). Miranda Sex Garden (Carnival Of Souls)? Možda, ali one su prilično aseksualne. PJ Harvey! Tako je! Dry- u suštini, To Bring You My Love i Uh Huh Her- u atmosferi. I gotskim prizvucima. A tragao sam za nečim što je u isto vreme i žensko i pagansko i krvareće i majčinsko i ljubavno i divlje i pomahnitalo i u šumi i zlokobno i žrtvovano i nemoćno (da bude samo).

Novi film Larsa Von Triera verovatno će opravdati vaša očekivanja da dobijete larsvontrierovski film. Ne znam da li će nam se film ukazati na Autorskom festivalu ili FEST-u, ali do tada će vas već stići svi detalji kontroverze vezane za njega i imaćete pregršt razloga da odlučite da li jedva čekate da ga pogledate ili ćete pre pristati da vam zabiju ekser pod očne jabučice. Preterujem, ali malo sam pod utiskom. Ono što mogu odmah da vam kažem je da je sa 102 minuta trajanja ovo verovatno jedan od njegovih kraćih filmova. I zbog toga mu treba biti zahvalan.

Priča je vrlo jednostavna. Njemu (Willem Dafoe) i Njoj (Charlotte Gainsbourg) strada dete. Bitno je kako, ali neću vam reći. Nakon toga, Ona ima ozbiljnih problema da to prihvati i preboli. Zbog toga je On, pošto je psihijatar, odvodi na mesto koga se najviše plaši- kolibu u šumi, u nadi da će kroz suočavanje sa jednim strahom uspeti da izađe kao snažnija osoba spremna da se nosi sa bolnom realnošću. Kako se odvija terapija „prirodom“ ne smem da vam kažem, ali ću vam otkriti da se u jednom trenutku On sakriva u jazavičju rupu podno nekog drveta u kome otkriva zakopano gavranče koje oživljava nakon otkopavanja i počinje da krešti, a On ga ubija udarcima pesnice da ga Ona ne bi otkrila. Ludilo, a?! Druga bitna stvar je da obratite pažnju na sazvežđe koje će se ukazati potkraj filma. Čini mi se da je ono ključ za dešifrovanje filma. Ja nisam.

Ako ostavimo po strani da ovaj put (ubedljivije nego u Idiots ili Breaking The Waves) Lars nije napravio film za naše majke & bake, kao ni za sve DS-ovce okrenute pravoslavlju, ono što će biti ozbiljan kamen spoticanja za uživanje u filmu jeste njegov širokogrudi poziv na tumačenje svake jebene stvari koja se pokaže, prikaže ili izgovori. A stvari ima dosta. Više nego kod Bergmana. Na sve to, Ona u jednom trenutku kaže da ne veruje u psihologiju ironično konstatujući da je Frojd mrtav. Ženske studije će bez sumnje imati svoju reč. Baš kao i norveški satanisti. Meni je, kao u Vinyan-u, falilo malo autentične drame (sleš zapleta) koja bi odgovarala tooolikim (a nisu svi uspešni!) pokušajima njenog autentičnog dočaravanja. Ako razgrnete svu tu baroknu metafiziku videćete da se u osnovi Antichrist-a nalazi jedan vrlo ... banalan triler.

Von Trier očigledno koketira sa mitom o Adamu i Evi, jer ih je samo dvoje i spominje se Rajski vrt. Međutim priroda, koja je obično bila kolevka idiličnih slika raja, ovde se pojavljuje u svojoj paganskoj negostoljubivosti kojoj Von Trier daje potom i zlokobne atribute zla i pretvara je u pravo malo satansko grotlo. Kako nikako ne mogu da prihvatim takvu viziju/ tvrdnju kao simpatičnu, ja se osećam nesposobnim da u takvom sistemu tražim ni smisao ni zadovoljstvo. Stvar dodatno komplikuje to što Von Trier provlači ideju da između satane, prirode i žene stoji znak jednakosti. A onda na sve to, kao so, sipa i priču o vešticama, kojima se Ona u istoj toj kolibi prošle godine bavila u svom literarnom radu i za koje Ona misli da su zaslužile sve što im se dešavalo (tokom srednjevekovnih crkvenih varošarija). Kažem vam- ima više da se tumači, nego da se gleda.

Ali, dve stvari su jebeno genijalne. Ne čitajte dalje, ako patite od spojlerofilisa!!!!

Tri, zapravo.

Uvodna sekvenca je poezija.

Nakon toga, tokom scene sahrane, Von Trier stavlja kameru u detetov stakleni mrtvački kovčeg i daje nam njegov nepokretni „subjektivac“ na ljude spolja. Skidam kapu.

I treći je kada JEBENA LISICA JEBENO PROGOVORI i kaže „CHAOS REIGNS“!

selektah: 4/ 10, ali zbog lisice vredi gledati film.