THE CHILDREN

Bela kuga je OK












Jedna sestra sa svojih troje dece i mužem dolazi za Božić kod druge sestre koja ima dvoje dece i muža. Samo dan kasnije ostaće ih troje. Sve ono što će se desiti između predstavlja jedan od najuzbudljivijih horora koje sam gledao u poslednjih godinu dana. Shvatite to, dakle, kao ekstra preporuku.

Tom Shankland iza sebe od igranih izdanja ima samo film WAZ (ponegde poznat i kao W Delta Z ili Killing Gene) koji je, ako me zaborav ne vara, bio osrednji pokušaj spajanja noir estetike sa kvazi-snafovski usnimljenim mukama. Zapravo, ono što mi je bilo najupečatljivije je da je Stellan Skarsgard (kao detektiv Eddie) ozbiljniju konkurenciju u tumačenju odurnog alkosa i mizantropa imao samo u Francuzu Daniel Auteuilu u MR 73. Sva sreća pa The Children deluje kao delo sasvim drugog autora (ako ne računate viruse…). Shvatite i to, dakle, kao preporuku (naročito vi koji ste gledali WAZ)!



The Children je hebeno dobro režiran užas. Koji štreca, koji vam lopatom uliva žmarce i ostavlja dovoljno nemih trenutaka da vam se prvo jeza, a odmah zatim i crne misli podvuku pod kožu. Da bi tako nešto uspeo, Shankland prvo izabira fenomenalan seting- Božić je, zima je, kuća se nalazi van grada, na pragu šume, u podnožju proplanka. Sneg se kristalno belo presijava na suncu, rano ujutru grančice su uvijene u mraz. Čak i da se pravoniotkuda pojavi žmirkajući Hugh Grant i dalje bi vam bila frka.

Podjednako bitno, ako ne i bitnije je to da Shankland stiže da svim svojim junacima, od najmlađeg do najstarijeg, da prostora da im osetimo karaker, da im osetimo (za)dah, da nam ne bude svejedno kad stvari krenu mračnom stranom. Dobro, možda preterujem malo- domaćini su u “oživljavanju” lošije prošli od gostiju, ali kasnije kroz razvoj događaja uspostaviće se i odnosi koji će obojiti događaje koji će obojiti odnose…

Najbitnije je od svega je što su hebena deca hebeno fakin scary!!! Ali ne na način Damiena iz Omen-a. Ovde nema demonskih pogleda. Ovakvi “anđelčići” upravo se igraju u parku pored vas. Ono što im je Shankland uradio i ono što je sa njima uradio zaista zavređuje Oskara za rad sa decom. Osećam se bedno što ne mogu više stvari da vam otkrijem, ali to je zato što bih baš voleo da pogledate film.

Dramski sloj ovog filma, onaj koji razmatra šta bi sve roditelj učinio za svoje dete, a naročito šta ne bi, u velikoj meri, i to hebeno realistično, protresa podrazumevajuće neraskidive veze između roditelja i dece. Dodajte svemu tome i to koliko “tragične okolnosti” brzo i lako mogu deformisati bračnu sreću i dobićete fenomenalan horor, dobićete fakin filmčinu!, koja zadovoljava na svim nivoima i nudi dovoljno razloga da se nazove “klasikom”.

Children of the Damned su konačno dobili bate i seke.

selektah: 9 plus / 10