GENOVA

Neočekivano prijatan film uglavnom nesrećnog (po nas!) Winterbottoma













Pored toga što je neočekivano prijatan (jedini drugi Winterbottomov film koji volim je 24 Hour Party People, ali to bih voleo i da je režirao Milorad Milinković) Genova je i neočekivano neambiciozan film od reditelja koji se dotakao toliko velikih tema kao što su homoseksualnost, incest, Bosna, Tristram Shandy i Guntanamo. Čak bi se moglo reći da se po prvi put kod Winterbottoma ne detektuje potreba ni za čim drugim do da ispriča priču, napravi film i stvori magiju. I u svemu tome je prilično uspeo.

Genova je priča o (ne)prevazilaženju gubitka nekog bliskog. Nakon saobraćajne nesreće u kojoj im gine majka, dve devojčice zajedno sa ocem odlučuju da (hladni) Čikago zamene (vrelom) Đenovom. Tata dobija posao na lokalnom fakultetu, a dve devojčice se, svaka na svoj način, upoznajući novi grad, opraštaju sa majkom. Stvar dodatno komplikuje i to što je mlađa ćerka nehotice kriva za majčinu smrt (u igri joj je rukama pokrila oči tokom vožnje), pa se na njenim plećima lome najpotresnije scene ovog filma.



Umesto da od materijala pravi sapunicu zbog koje će tetkama suziti oči, Winterbottom maksimalno muze Đenovu kao skučen, neprijateljski grad prepun sitnih ulica u kojima se lako izgubiti i još lakše naleteti na kurvu iz Maroka. Grad tek povremeno prodiše kada porodica ode na plažu, ali i tu je planom koji Winterbottom ne širi preterano prostor za sunce vrlo ograničen. Đenova je u isto vreme metafora i za muku donesenu od kuće, ali i za nemirno vreme koje mora proteći da bi se rane zalečile.

Sa bolom se, čini se, najlakše nosi tata (hebote odličan glumac taj Colin Firth) koji na fakultetu pored zanimljivih diskusija sa svojim studentima (mora Winterbottom da procuri kroz raspitivanje za gubitak identiteta poodavno EUnijaćenih zemalja), stiže i da flertuje sa radoznalom studentkinjom. Starija kćer (opasna Willa Holland) prepušta se mladostiludosti sa novostečenim prijateljima i čini se da je njen izbor bežanje od suočavanja. Najviše muke ima mala Mary (apsolutni hit ovog filma Perla Haney-Jardine). Ona noću piški u krevet ili zapomaže za majkom (kome se srce na to ne pocepa, taj sedi u srpskoj vladi), a tokom dana joj se neprekidno priviđanja majka, koja nikako da je ostavi na miru.

Genova je možda malo tanja sa dramom i događaji uglavnom služe za građenje tijeksobne atmosfere, dok dva (nepotrebno) ponovljena „gubljenja male Mary“ u Đenovi reanimiraju "osećaj porodice" kroz podsećanje i na ono šta su izgubili, ali i na ono što imaju. U isto vreme, fotografija je božanstvena, Đenova čas pršti suncem, čaš se gubi u mračnim senkama, a Winterbottom vrlo intuitivnom režijom hvata trenutke kojima ne bih umeo da nađem ni dramaturškog, ni simboličkog opravdanja, ali njihovo prisustvo je poput jednobojnih pazli neophodno da bi se stvorila cela slika.

selektah: 7 / 10

NB Hvala Bokiju Đokoviću na tipu, a sad da vidim ko nije kliknuo na http://www.beliput.rs/ i nije naručio neki lep strip o tenisu.