Nakon filma This Is England koji je kroz priču o malom skinsu ponudio svedočanstvo o jednom vremenu, Somers Town sa daleko manjim ambicijama samo želi da se pozabavi mogućnošću postojanja ljudske dobrote u današnjem svetu. Tačnije, on želi da nas ubedi da ona moguća i da ne zahteva mnogo truda.
Film prati dva dečaka koji se u Londonu s pravom osećaju kao stranci. Jedan je Tomo (nenametljivo ubedljivi Thomas Turgoose iz This is England) koji vozom dolazi sa severa u potrazi za nekakvim životom i prve večeri bude napadnut i opljačkan od strane nekih huligana. Drugi je Marek, Poljak čiji otac preko dana radi na gradilištu, a noću loče sa zemljacima. Njih dvojica upoznaju se slučajno u lokalnom dajneru u kome radi Francuskinja Marija, u koju su obojica zaljubljeni. Od likova se još pojavljuju Marekov otac Mariusz i debeli komšija Graham, koji delbojevski valja šta stigne i kome Tomo i Marek pomažu u biznisu. Radnja ovog crno-belog filma (zaboravih da napomenem) traje tri dana, ako ne računate epilog (u boji) i uglavnom se svodi na praćenje Tomovog i Marekovog blejanja.
Meadows je tih par dešavanja lukavo i duhovito ispunio detaljima koji nam junake (u)čine i bliskim i dragim, a stvari koje im se događaju uspevaju da potencijalnu banalnost ili izveštačenost (jadni imigranti, taksi-invalidska kolica) nadjačaju emocionalnom snagom ili humorom (rešavanje Tomovih stomačnih problema)
I to je sve.
Ako ste u stanju da od filmova ne tražite i ne očekujete velike stvari.
Ja bih još dodao da…
Crno-bela tehnika samo prividno čini da stvari izgledaju poetičnije nego što jesu, ali je, čini mi se, to slabo opravdanje za njeno postojanje. S druge strane ta okrutna podeljenost na “crno” i “belo” simbolično traje dok se između Tomoa i Mareka ne oformi prijateljstvo koje im pomaže da ostvare san (da odu u Pariz kod Marije), kada se ekran napuni i bojom i i poprimi teksturu krupnog zrna kakvu najčešće “u filmovima” imaju snimci porodičnih slavlja i drugih sličnih dogodovština. Za naše srce to je podstrek da se obračuna sa trombom koji je tu predugo stajao.
Na kraju, upadljiva neveličina ovog filma ostaje da me brine. Ne znam zašto, ali mislim da je Meadows, ipak, baveći se mikrodramaturgijom želeo da pošalje neku makroporuku. Umetničku, ljudsku, metafilmsku, neku četvrtu… Ali, kao što rekoh, ako ne tražite i ne očekujete velike stvari nećete imati taj problem.
selektah: 6plus / 10
No comments:
Post a Comment