MOJ PRVI KONCERT THE FALL

18. septembar 2009., Velika gasna komora SKC-a

(ovo nije fotka sa beogradskog koncerta, ali liči)

Kad su bili prošli (prvi?) put bio sam previše mlad i premalo lud.

Ali kasnije ćemo o The Fall.

Više me intrigira koji je imbecil došao na ideju da se ovaj festival održi u SKC-u. Ako se počelo sa Kališom, pa se prešlo na Tašmajdan- jasno je da Jelenu iz godine u godinu ne rastu rogovi. Ali, kad festival završi u SKC-u, onda, ipak, treba da govorimo o „bambi“ očekivanjima organizatora. A čak ne pričam ni o bašti SKC-a! Već o dvama salama koje su unutra. Mislim, oni to zovu salama. Večeras su to bile dušegupke. Što i dalje nije sprečilo škrgama opremljenu Srpčad da puši kao da im je, njima i pljugama, poslednje veče.

No, ljudi su se znojili, pivo se, valjda, pilo, što je i bio „podmukao“ plan.

Sad o The Fall.

Mark E. Smith je veći frontmen od Micka Jaggera, baš kao što su i The Fall veći bend od Stonesa- on može da izađe na scenu, može i da ne izađe, a može i da se nje ode kad mu se ćefne, može da odsvira koncert svog života, može da raspusti bend tokom svirke, može (kao večeras) da svira jednu te istu pesmu malo manje od sat vremena, i mi ćemo (ja ću) biti (tj trebalo bi da budemo)- superzadovoljni, jer sve je to The Fall. Za jedan rokenrol bend voleo bih da vidim Stonese da imaju tu slobodu.

Jasno mi je da se velika većina vas neće složiti sa mnom. Ali to je zato što vi večeras niste ni bili. Zar ne?

Mark je izašao na scenu u crnoj kožnoj jakni do ispod pojasa. Verovatno je pre toga sedeo u frižideru ili nema pojma ni gde se nalazi. I jedno i drugo je podjednako moguće. Čak i iz poslednjeg reda je jasno da je razbijen kao dupe, kao i da „redovni“ rizik da sve ode do dođavola sve vreme stoji. Onda je u nekom trenutku skinuo jaknu, pa je opet obukao. I to su bili najdinamičniji delovi koncerta.

The Fall su prašili kao pank bend na Henry Rollinsovim mišićima. On je mumlao šta je stigao.

Najbolji koncert The Fall ikada? Lako moguće.