FLAMMEN & CITRONEN

(Pre)stilizovana drama o danskom Prletu i Tihiju

Flammen & Citronen (Plamen i Limun) je film o danskom pokretu otpora koji izgleda kao kvazi-gangsterski noar o sukobu dve bande u Čikagu. Tamo gde su do sada naši „otporaši“ sedeli po nekim rupama i s mukom kovali planove kako da sabotiraju neprijatelja, njihove danske kolege preko dana uglavnom imaju drugarske večeri u nekim birtijama. Nakon toga sednu u kola, izađu iz njih, pokucaju na vrata od stana, roknu koga treba, a potom se istim automobilom, bez mnogo stresa vrate ili u kafanu ili u neki arti-podrum u kome potom sede u kadi i vidaju (psihičke) rane.

Ne znam koliko prizori borbe u filmu Olea Christiana Madsena odgovaraju stanju na terenu za vreme nemačke okupacije, ali život pod (buba)Švabama i nije bio toliko neprohodan za lokalni živalj. Otuda ono što meni može da izgleda kao ozbiljno zahvatanje umetničke slobode možda zaista jeste verno prenesena istorijska slika. Kako god, nemoguće je ignorisati dugačke mantile, duvanski dim, fatalne žene sa (lažnim) plavim kosama, ulične prepade mitraljezima i ne dovesti ih u vezu sa Dilindžerovom epohom ili onom u kojoj je Humphrey Bogart odigrao najviše glavnih uloga. Danski otporaši jednostavnu imaju tu salonsku galantnost koja kao da je preuzeta iz predratne epohe američkog gangsterskog filma.

Zbog svega toga, malo je teže uživeti se u borbu za oslobođenje. Jer sve teče nekako previše lako sa previše nepotrebnih ćorsokaka u kojima obično čuči izvor psihološke frustracije glavnih junaka, inače stvarnih istorijskih ličnosti, Plamena (odlični Thure Lindhardt) i Limuna (još bolji Mads Mikkelsen). Plamen je, kako mu ime kaže, vatreno odan borbi za oslobođenje od okupatora, ali slaba tačka mu je Katty Selmer, za koju nija baš najjasnije, kao u svakom poštenom noaru, za čiju stranu igra. Za razliku od njega, Limun je oženjen, porodični čovek, koga je „posao“ odvukao od porodice, pa je sada prinuđen da se „bori“ i sa činjenicom da njegova žena ima drugoga. I dok je Plamen hladnokrvni ubica kolaboracionista sa fiksacijom na šefa gestapoa (čija je ljubavnica baš pomenuta Katty), Limun uglavnom sedi za volanom i nada se da njegovi postupci neće dovesti do stradanja nevinih žrtava.

Kao i u svakom filmu ovoga tipa, okosnica zapleta je ko je kukolj u otporaškom žitu i tu ovaj film donosi solidan emotivni, ako ne i dramaturški obrt. Iskombinujte likove koje sam vam predstavio pa ćete i sami pogoditi.

Madsen je očigledno operisao solidnim budžetom za evropski film, pa fotografija i scenografija izgledaju fenomenalno, iako od nemačke vojske uglavnom nema ni traga ni glasa. Ulice su mahom puste. A nejasno je i na koji način Plamen i Limun tako slobodno operišu po gradu, bez da ih iko oda, prijavi, nacrta zainteresovanom nemačkom oficiru ili zapuca za njima. Istina, spominje se da je Plamen nekakav policajac, ali on vreme uglavnom provodi ili u kafani ili na ilegalnim dužnostima.

Ovakva konstelacija stvarnosti ubija saspens i „stvarnost“ rata, ali sa druge strane pruža jednu zadovoljavajuću umetničku stilizaciju „već poznatih stvari“. Preko dva sata trajanja i podosta praznog hoda kulminiraju u paralelnoj sekvenci Plamenovog i Limunovog stradanja (kao da je to spojler!), koja donosi skoro ironično finale. Plamen se samo ugasio, dok je Limun prilično „izgnječen“.

selektah: 6 / 10