Tree Of Life mi se dopao zato što pokušava da dostigne total. Mislim da uređenju u kome živimo kuckaju poslednji sati života i cenim radove koji pokušavaju da sabru i oduzmu šta smo imali.
Tree Of Life mi se dopao zato što nešto manje od (druge) polovine filma promiče u kompleksno postavljenoj priči o odrastanju u kojoj je jedno desetogodišnje dete zapitano za se i svet oko sebe više nego neki odrasli ljudi koje znam. Malick je majstor detalja i u ovom segmentu oni su zaista posuti kao biseri. Pitt je dobar kao otac sa problemom, ali Malick njegovom liku ne daje prostora da zaživi svojom mukom. Sean Penn je prošao još gore.
Tree Of Life mi se nije dopao, jer prva polovina filma, ona u kojoj se pretenduje na "total" promiče u efektnoj montaži "slika" i muzike, ali i ideja i egzekucija ovih stvari nisu nešto što već sami nismo odgledali u bioskopu svoga uma maštajući o tome kako je došlo do nastanka sveta i "svega ovoga". “Where were you when I laid the earth’s foundation…while the morning stars sang together and all the sons of God shouted for joy?” kaže citat iz Knjige o Jovu na početku filma.
Tree Of Life nema kraj. Rajska plaža (ali bukvalno) možda, čak i duhovito, pokušava da nadoveže Isusa na Darwina, ali to nije rasplet života. Vrh krošnje. Meni čak nije ni bilo jasno zašto nema onih kojih nema, kao i koji je brat, zapravo, Sean Penn. Žozefina je do tada već bila zaspala. Njoj se film dopao.Ne sumnjam da će festovska publika sa projekcije izlaziti duboko zamišljena.
SELEKTAH: 6plus/ 10
No comments:
Post a Comment