Размишљам на слободну тему
Можда смо се (ми који сад имамо између 30 и 40 година) уморили. Изратовали смо, измирили смо, изсанкционисани смо, ишетали смо, избомбардовани смо, изослободили смо и сад би мало да поживимо. Нисмо баш најсрећнији овим што се дешава од 9 до 5, али, то, барем, формално личи на Европу којој осећамо да припадамо. Од живота који смо сањали за Србију у стварности смо добили само ружнију и јефтинију варијанту његове сценографије. Људи којима смо поверили изградњу тог сна показали су се као неодлучни, неспособни, а сада, како време одмиче, и као све безобразнији у покушајима да то сакрију.
Ми, са својим излупаним шерпама и ижваканим звиждаљкама, сада би радије да кувамо ручкове и свирамо курцу него да још једном почињемо од нуле са јаком жељом да завршимо макар на њеној позитивној страни.
Можда је требало... Заправо, СВАКАКО је требало да јуче, у недељу, изађемо на улице, онако спонтано организовани, и пробамо да вратимо понос. Себи, онима којима је то потребно, улицама на којима смо га толико пута храбро стицали. Али, иако је ово наш рат, нисмо направили добру процену да је и ово била наша битка. Заваљени у своју, тешком муком стечену, паучину битнијих недешавања, пристали смо на то да још малчице на површини задржимо привид. Мира. Колотечине. Онога што током целе једне декаде нисмо имали. Ни за лек.
На политичкој сцени Србије остао је само прах. Прашина коју треба обрисати.
Ако Србија чека на млађе од нас... Лагао бих да нисам још забринутији у том случају. Ти млади још више мисле да им припада колотечина него ми. Они су на нашем поразу скапирали да се не треба ни цимати око борбе, да увек има неки прорез кроз који ће се они и камила провући. Најнајнајпаметније међу њима депресија која нас пржи тек чека.
Ако Србија опет чека на нас... Јеботе, шта ћемо онда?!
Уместо "ако" рећи ћу "док", дакле- ДОК ми не засучемо рукаве и не кренемо да бришемо шљам наставићемо да болујемо од алергија, да имамо асматичне нападе и све теже дишемо.
Савест је као херпес, другари.
Помозите ми да наговорим Србијанку. Одреагујте. Допишите још неког.
Иако смо мудро ћутали, наша земља нам је ипак одговорила шта очекује од нас.
No comments:
Post a Comment