NOVE SERIJE

Grimm

Da, ovo je onaj drugi šou koji koristi bajke kao seting za svoju postmodernu priču. I, da, čini se da je ovo gluplji od ta dva.

Genijalnu ideju koja stoji iza ove serije i na kojoj je radilo čak troje ljudi teško je sakriti- s jedne strane imamo postmodernifikovani svet bajki braće Grim (Crvenkapu u prvoj epizodi), a s druge klasičan (što je ovde eufemizam za imbecilan) policijski procedural. Ono što ih povezuje jeste potomak (braće?) Grim, loze koja već dva stoleća radi na suzbijanju monstrumskog kriminala, i on je- detektiv, blage dilandogovske fizionomije (u svakom slučaju dilandogovskije od Brandona Routha).

Epizoda, priznajem, počinje intrigantno, reditelji su iskoristili sve mogućnosti PG-zastrašivanja i priča obećava sve do svog Buffy momenta, kada detektivova sveže pristigla tetka, koja usled hemoterapije jedva hoda, krene da kung-fu majstorijama brani svog unuka od nekakvog vukodlakavog stvorenja koje nije vukodlak. Sve nakon toga postaje nevešt paravan za parodiju proceduralnog žanra koja se ovde sprovodi (jedino logično objašnjenje ove smejurije).

Negativce je lako pretpostaviti, a u njihovu nesposobnost teško poverovati.

Iz profesionalne pristojnosti odgledaću još jednu epizodu, ali mislim da bi već sada to bilo to.