Razni izvođači - AHK-toong BAY-bi Covered (Q Mag)

Dvadeset godina kasnije svet se okuplja da vidi šta je izraslo od bebe

BONO: It’s strange, because when I hear the album, when U2 do it, all I hear is what’s wrong with it. But when I heard all these artists doing it, I thought, ‘It’s really good.

Iz usta koja su poljubila Muhameda Šaćirbeja i ovo je previše.

Achtung Baby je šta god vi mislili o U2 jedna od najboljih ploča devedesetih. Da, baš tamo negde uz Nevermind, Loveless, Screamadelicu, Black Album i sve ostale najbolje ploče devedesetih koje su sve objavljene 1991. godine. Nastavljajući tradiciju koju su (praktično) sami kreirali, memorijabilisanje svega i svačega, magazin Q je odlučio da dvadeset godina od izlaska originalnog AB i mesec dana pre izlaska šestostrukog boks seta AB na kome je i album Zooropa (?!!) proslavi, iz aspekta produkcije, jednom masnom tribjut kompilacijom na kojoj se ne nalaze nekakve poluanonimne ishajpovane zvezdice željne 15 sekundi gostujuće slave, već visokokalibarske zvezdetine od kojih su neke direktni dužnici U2.

Kompilacija je odvratna. Evo i zašto.

1. Nine Inch Nails - Zoo Station

Nine Inch Nails zvuče kao U2 više nego U2 na ovoj stvari. Ono što je svojevremeno bio rizičan izbor za pesmu koja otvara album ionako pun radikalnih promena, ovde je sasvim primeren anemičan i triphopičan pop beizdejno razvučen na 6 i po minuta!

2. U2 (Jacques Lu Cont Mix) - Even Better Than The Real Thing

Ovo očigledno niko nije hteo da obradi. Iako bi Madonna i Jacques bili dobra kombinacija s obzirom da je Madonna sa Orbitom ovo već jednom drmnula u Beautiful Stranger. Ovaj remiks stiže tačno 20 godina prekasno.

3. Damien Rice - One

Mnogi su pokušali da nađu nešto svoje u ovoj pesmi. Pa i Damien Rice.

4. Patti Smith - Until The End Of The World

Ja sam mislio da ćemo Patti viđati samo na izdanjima (vezanim za) R.E.M. Njena verzija je Caveovska u pristupu i rezignirano manjka emocijom. Ali nije grđ. Začudo.

5. Garbage - Who's Gonna Ride Your Wild Horses

Pretpostavljam da je za Garbage ovo bila sjajna PR prilika da najave da se vraćaju. Šteta što je otpevana pesma dosledna, nešto malo brža, verzija originala. A kad je tako onda je još očiglednije šta čime kopija manjka.

6. Depeche Mode - So Cruel

Ovo je jedna od najboljih pesama U2. I kad god Bono kaže "Baby, you're so cruel..." još jedan lednik u mom srcu nepovratno ode u svoju likvidnu večnost. Depeche Mode se poprilično verno drže vokalne osnove koju je Bono postavio dok ispod lagano bubre sintetički ritmovi uz zvuk klavira koji ih povremeno prelije. Najlepši trenutak ove, također, bezdušne obrade jeste kad Gahan izgubi ritam pred kraj petog minuta.

7. Snow Patrol - Mysterious Ways

Čini mi se da su Snow Patrol po svaku cenu želeli da pojačaju mističnost Mysterious Ways. U njihovoj verziji ova pesma ima prizvuk opela. Opela za 99 centi.

8. The Fray - Trying To Throw Your Arms Around The World

Producenti ovog tribjuta verovatno su želeli da ravnomerno rasporede autore iz Britanije i Amerike. Kako su ovi jadnici upali u tako suženi izbor nemam pojma.

9. Gavin Friday - The Fly

Gavin je stari Bonov drugar i ovde je sigurno neko nabacivanje tezge u pitanju ili pokušaj stvaranja utiska da je ova kompilacija, čim na njoj gostuju ljudi koji kod Bonoa dolaze nenajavljeni, u neku ruku aminovana kao drugarska zahvalnica. Slušajući ovu obradu jasno je zašto Gavin Friday nikada nije uspeo. A, kad smo kod njega, ni ovakvi omoti nisu mu mnogo pomogli.

10. The Killers - Ultraviolet (Light My Way)

The Killers su jedan od bendova koji puno toga duguje Achtung fazi U2. Nažalost, oni ne misle tako. Jer vraćanjem onakve triphop baladčine u full-blown period Joshua Tree nekako šalje poruku da je ceo AB bio pogrešan korak.

11. Glasvegas - Acrobat

Acrobat također spada međ' najbolje pesme U2. I Glasvegas su pokazali kako se obrađuje klasik. Prva stvar je da zadržiš što više sebe. Ova verzija, uprkos distorziranom vokalu, potpuno zvuči kao da je ispala sa prvog albuma Glasvegas. S druge strane Bonova prenemagajuća drama ovde je anksiozno osmišljena kao vapaj koji se gubi u moru sve zaglušujućije buke. Baš kao i ljubav. I to je ono što su Glasvegas dodali originalu.

12. Jack White - Love Is Blindness

Potvrđujući sve gore navedene propozicije Jack White bez problema briljira na kraju ovog bednog tribjuta. Čerečeći ovu megabaladu kao da je koža Blind Willie Johnsona Jack White je uronio u nju svom silinom svog ega i talenta. U ovoj verziji ovo je njegova pesma. I nadalje bi se mogla obrađivati kao Jack White's Version.

SELEKTAH: (saberite i oduzmite i ja sam na) 3minus/ 10