Glengarry Glen Ross u kome su svi pičke (čak i veće nego što su bile u Glengarry Glen Ross)
Evo šta znači izraz "margin call":
A broker's demand on an investor using margin to deposit additional money or securities so that the margin account is brought up to the minimum maintenance margin. Margin calls occur when your account value depresses to a value calculated by the broker's particular formula.
Ništa ne razumem, pa imam problem da proniknem u metaforu.
Ali to me neće sprečiti da vam pišem o ovom (od kritike poprilično hvaljenom) filmu.
Slično GGR i Margin Call se dešava tokom jedne noći tokom koje stvari neplanirano kreću nagore. Iako nije rađen prema pozorišnom predlošku (kao GGR) Margin Call manje-više tako deluje. Serija kamernih scena, sa fokusom na dijalogu, pokušava da nam dočara kako je počela svetska ekonomska kriza, tj kako je to moralo izgledati u nekoj tamo prvoj firmi koja je pokrenula lanac bankrota.
Radnja počinje trilerozno. Otpuštanja su u toku, jedan od radnika (Stanley Tucci) koji je radio u odeljenju koje se bavi rizicima poslovanja ostavlja svom podređenom USB sa porukom da proveri njegove kalkulacije, kao i da "bude oprezan". Ovaj relativno brzo razrešava započetu formulu i otkriva (da pojednostavim) da je firma u buli nad bulama. Alarm instantno aktivira kompanijski lanac ishrane i solidan deo filma protiče u penjanju njime sve do najviše instance koja treba da odluči o sudbine firme, zaposlenih, berze i... celog sveta.
J.C. Chandor, debitant i na polju scenarija i režije, u čitavu priču ulazi srcem, koje kuca na pravoj strani. Kroz niz detalja on nam dočarava da među akterima zapravo nema nikoga koga bi radije spasli nego gurnuli pod autobus. Svi su pohlepne, sebične pičketine kojima su podređeni samo produžena ruka za grabljenje novca, dok tu i tamo neko parčence ljudskosti proviri ako treba ožaliti mrtvog kućnog ljubimca (neprejebivi Kevin Spacey) ili ožaliti sopstvenu gorku sudbinu koja više neće imati četvrt miliona dolara godišnje na raspolaganju (hijerarhijski najniži pacovi).
Ovakav odnos prema likovima s jedne strane uspeva da trijumfuje moralnom pravdom (iako smo mi izgubili), donekle nas upoznaje sa brutalnim načinom berzanskog (volstritovskog) poslovanja (ali ništa specifičnije nego što smo to do sada mogli da vidimo), ali čini da likovi (a impresivni kast pored pobrojanih čine još i Jeremy Irons, Demi Moore, Simon Baker, Paul Bettany, Zachary Quinto) deluju previše marionetski u rekreaciji ovog "istorijskog događaja". Pored toga, bez paralelne radnje (ona sa otpuštenim Tuccijem je, ipak, samo veliko slovo i tačka ove priče), sa dosta repeticije u prvom delu ("imamo problem!") i bez pravog dramskog klimaksa, Margin Call vas neće involvirati u priču koliko bi trebalo. Ali će ostati ciničan komentar (upravo otpušteni radnik vesnik je velikog fajronta) na događaje koji još uvek nisu za nama.
SELEKTAH: 6minus/ 10
Ponekad zalutam na tvoj blog i drago mi da je da vidim da recenziras filmove.
ReplyDeleteOno sto cenim u prici jeste to sto je motiv za sve te "pickaste" karaktere objektivna procena kako bi velika vecina ljudi odregovali. U sustini meni je ok sto oni sebi cuvaju dupe.
Bye