HABEMUS PAPAM

A šta ako je Božji čovek, ipak, samo čovek?

Evo šta sam znao o Morettijevom filmu pre nego što sam počeo da ga gledam: Papa ima nekakvih problema i Vatikan odlučuje da pozove psihoanalitičara da mu pomogne da ih prevaziđe. Sam Moretti igra psihijatra. Vau! Ovo će biti đavolski zabavan film!

Evo o čemu je Morettijev film zapravo: upravo izabrani Papa ("Habemus Papam"/"Imamo Papu" su reči koje se izgovaraju pred masom neposredno pred prvo Papino pojavljivanje) doživljava nervni slom tik pred izlazak pred masu (Non habemus, dakle). Vatikan je zatečen situacijom u kojoj Papa nije spreman za "poziv" dok milijarda vernika širom sveta čeka da im bude predstavljen novi lider. Moretti jeste odmah pozvan (scena sešna pred stotinak kardinala je spektakularna), ali film ubrzo nakon toga, papinim bekstvom iz Vatikana, iz satire prelazi u neku vrstu konfuzno komponovane sentimentalne komedije.

Mislim da je Morettijeva namera bila da pokaže da Vatikan čine ljudi sa ljudskim manama koji imaju pravo na iste. Nažalost, mana ove namere jeste što umesto da je u istom satiričnom tonu kojim je započeo film zadržao fokus samo na novovospostavljenom papi Melvilleu (veteran Michel Piccoli) pokušavajući da pronikne, zajedno sa psihoanalitičarem Morettijem, u to šta jednog čoveka sprečava da bude jedan od najmoćnijih ljudi na svetu, on Melvillea prepušta polu-senilnim staračkim lutanjima, a našu pažnju podjednako usmerava na sve ostale kardinale i njihove "ljudske" momente, usput nekako potpuno zaglupljujući poziciju svoga lika. Umesto velelepnog totala Pape, mi dobijamo osrednji total Vatikana.

Moram da priznam da nisam najbolje razumeo ni vezu sa Čehovljevim Galebom koji se provlači kao lajt-motiv Melvilleovog života i jednog dela radnje filma, sem na nivou univerzalne teze da je čoveku nemogućno da pronađe svoju sudbinu, verovao ili ne verovao u nju. A možda je prisustvo glumaca odnosno pozorišta tu bilo samo da naglasi to da Papa nije spreman ni za ulogu, ni za pozorište koje bi mu ta prihvatanje te uloge donelo.

Treba ceniti Morettijevu oštru žaoku provučenu kroz zaključak psihoanalitičareve žene (također psihoanalitičara) o tome kako je i kod Pape najverovatniji uzrok svih boljki- odsustvo roditelja. Ali i sam ishod filma koji postavlja ozbiljno pitanje o tome kakav to čovek mora da bude onaj koji treba da zastupa Boga.

SELEKTAH: 6minus / 10