MONEYBALL

Sorkin Sorkin Sorkin

Mrzim većinu sportskih filmova, jer većina njih uglavnom samo pomera granice patetike koje ljudski organizam može da podnese. Pobeda u poslednjem trenutku, moralna pobeda, trijumf volje, tim iznad individue, individua iznad sistema, sport umesto rata... Bul fakin šit.

Moneyball je film o tome kako su jedan ekonomista i jedan nerealizovani talentovani bejzbol igrač (Boane, phrema istinitoj je phriči, obhrati pažnju!) uspeli da omoguće Oakland Athleticsima rekordnih 20 pobeda u nizu, a usput i promenili način na koji se formiraju bejzbol timovi, odnosno osmišljava pobednička strategija... Wass-fakin-ever! Kao da vi pa znate o čemu se u bejzbolu uopšte radi.

Sorkin tretira i ovaj materijal kao i svaki drugi na kome je radio. Kao priliku da pokaže da talentovani ljudi imaju imaju samo jedan izbor- da veruju u sopstvene instinkte, kao priliku da pokaže da talentovani ljudi imaju razloga da budu "nefunkcionalno komunkativni" sa drugim, manje talentovanim, ljudima i kao priliku da pokaže da je svim talentovanim ljudima koštana srž satkana od istih, tananih struna. Ako se usput stvori stotinu situacija koje mogu da budu smešne- treba ih sve iskoristiti. Sorkin je jedan old old old skool scenarista.

Iako će vam svako malo podizati želudac u visinu grkljana pljuvanjem nekog sranja koje non stop žvaće u plastične čaše, Brad Pitt je odličan kao GM koji odlučuje da sa mnogo manje postigne mnogo više, usput pruživši šansu igračima od kojih se i bejzbol palica oprostila. Judah Hill kao ekonomista sa Jejla i njegov sajdik u toj avanturi, u svojoj klasičnoj dramskoj pozi "debele tetke koja se upravo ukenjala" je fenomenalan. Kao glumci kojima emocionalna ekspozicija nije jača strana oni ovde savršeno funkcionišu kao cenzori svih oblika patetike koja bi mogla da uleti sa svih strana. Reditelju Benettu Capote Milleru mora se skinuti kapa na odličnoj proceni. Kao i na tome što je gledao Bergov Friday Night Lights "s razumevanjem". Nažalost, re-izbor Phillipa Seymoura Hoffmana je možda tezga-usluga starom prijatelju, ali i čist promašaj iz aspekta iskorištenosti potencijala.

Moneyball je priča o sportu toliko prožetom parama da su mu samo pare mogle vratiti dušu. Razmišljam kakva bi ovo filmčina bila da Sorkin nije bio samo ko-scenarista.

SELEKTAH: 8plusplus / 10