CRIME D'AMOUR

Bedak kad karijeru navodno velikog reditelja načneš od njegovog poslednjeg i verovatno najgoreg ostvarenja

Moj prijatelj Kosta mi je preporučivao Alaina Corneaua (i naročito njegove filmove Police Python 357, Fort Saganne i La Menace, ako se dobro sećam). Nisam uspeo sve da ih nađem, a i one koje jesam nisam odgledao. Ta lista "najprečih 100" uvek ima dvestotinak naslova više nego što bi trebalo. Zbog svega toga nisam u prilici da vam Corneauaov poslednji film sagledam u kontekstu ostatka njegove karijere, već samo ovako, apartno, kao siroče.

Crime D'Amour bi i za televizijske standarde bio jedan osrednji film. Nešto na šta bi mogli da naletite na Studiju B, recimo.

Isabelle, izigrana od svoje sajko šefice Christine i njenog ljubavnika Phillipea, kreće u ostvarivanje savršenog zločina. Pored profesionalnog trenja između dve saradnice sevaju i nerealizovane seksualne iskre, a Isobelle je spavala sa Phillipeom. To isto treba da znate. Sve u svemu ovo bi trebalo da bude jedan od onih erotskih trilera u kojima se transfer moći odvija kroz spletke i na svilenoj posteljini. Nažalost, Carneau je, očigledno imao većih briga u životu.

Obično gotivna (koliko i antipatična) Kristin Scott Thomas (koja igra šeficu) nije imala scenario koji bi je skinuo sa auto-pilota. Naivnost trileroznih rešenja i banalnost dijaloga lišena nijansi ličnosti koje ih izgovaraju ozbiljno je naudila solidno postavljenom zapletu.

Druga polovina filma je mehanična rekreacija savršenog zločina koji je, kao i svaki, imao samo jednu manu.

Možda ćete najveće poštovanje Carneau odati ako ovo ne odgledate. Sorry, mr. C.

SELEKTAH: 2/ 10