KING'S DAUGHTERS AND SONS - If Then Not When (Chemikal Underground)

Najbolji album ove godine (ako Njen ne računamo)

Oni su poreklom iz Lujvila u Kentakiju. Odakle su Will Oldham i David Pajo.

Zvuče kao Low.

U neku ruku radi se o super-grupi, jer KD&S čine muzičari iz For Carnation, Shipping News i Rachel's.

Ej, ZVUČE KAO LOW!!!

Podsećaju na Billa Callahana, samo onog koji je otvorio i srce pored predivnog uma.

Ovo im je debi album.

. . .

Sedim ja tako i pritesnem play. Kao- aj da preslušam zima je lišće truli petnaest je stepeni eto kuge. Napolju Srbi sebični kao oči koje ne dele suze. I, kako to obično biva, prvo mi crna mačka pretrči srcem. I ogrebe me. Onda skinem slušalice da oslušnem tišinu. Jer tako uši hvataju dah.

HEBOTE!!!

. . .

Prva pesma Sleeping Colony je kombinacija nešto toplijeg glasa Billa Callahana i teskobne atmosfere ranih Low. Emocije se cvrčkaju na vatri između svirača. Možda je u toku nečija sahrana, a možda dan kao i svaki drugi. U tom ravnodušnom neznanju krije se tragedija sveta u kome živimo. Bubanj udara kao sat koji baš želi da vam stavi do znanja da vreme protiče. Ovo je kantri muzika puna heroina. Ako želite uzmite to i kao opis zvuka celog albuma. U poslednjih dva minuta smrt pleše sa melodijom.

Tvitovao sam vam sinoć citat iz Franzenovog Freedom- Depresija je uspela adaptacija na neprestani bol. Stavljam ruku sa izgrickanim noktima u vatru da je Franzen slušao "ovako nešto" slušajući nešto drugo dok je ispisivao gorke sudbine svojih havarisanih junaka.

Drugu pesmu Arc Of The Absentee peva Rachel. Joe i Michael tek povremeno vire, kao braća.

Treća pesma je Bill Callahan bluz. Ali ako pažljivo slušate učiniće vam se da je sve to mogao da otpeva i Bruce Springsteen. Dead Letter Office je klasik. Američki klasik. Star stotinu godina. Depresija je more bez talasa, Franzene, ali more!

Četvrta pesma, The Anniversary, je osmominutna balada koja se otima između Dylana i Mogwai. U finalu smrt šutira poslednju stolicu i oni koji su ostali da igraju moraće na drugi način da se izbore za život. Ja ne volim ovakve stvari. Ali zima je. I petnaest stepeni. Živ čovek se na sve navikne.

Sva sreća počinje peta pesma, instrumental A Storm Kept Them Away. Ko je slušao For Carnation ili Rachel's on zna da gitara, bas i bubanj, dobro i klavir, umeju da se jure poput duhova. Da talasaju zavese i prevrću kutije sa uspomenama. Da stiskaju zglobove svojim hladnim rukama.

Šestu pesmu, Volunteer, bez mnogo problema obradio bi Johnny Cash. On ume da priča sa bogom. Neki od vas možda će ovde biti solidno iznervirani sličnošću oporog vokala sa Callahanovim. Ali, budite strpljivi. Jer kad Michaelov (i/ili Joeov) glas jaukne, setićete se šta sam vam rekao koliko je ovde srce razjapljeno, skoro kao čeljust ajkule.

Lorelai je high Low.

Open Sky je even higher Low.

Ovaj album nema mane. Može samo da vam se ne dopada. Jer sebi dozvoljavate da plačete pred drugima.

SELEKTAH: 10 / 10