NOVE SERIJE

Work It, Jane By Design, The Firm, House Of Lies

Work It će izgleda biti prekinuta uskoro (ako već i nije). Ako mene pitate već joj je i pilot bio previše i isti je trebalo prekinuti odmah posle 5 minuta kada smo naslutili o čemu se radi. Dva tipa u Americi demoliranoj ekonomskom krizom (nije u pitanju sci-fi) oblače suknje i pretvaraju se da su ribe u firmi koja se bavi prodajom nekog ženskog andrmolja. Nepojamno nesmešno. Ću potisnuti iz sećanja.

Jane By Design je novo čedo ABC Family kanala koji nas je navikao na to da

koliko god bila glupa premisa iz nje može da se izvuku dve ili tri sezone začuđujuće zabavne serije.

U tom smislu ovo bi mogao da bude prvi izuzetak od tog pravila. Jedno je sigurno- neću gledati, pa neću

ni znati. Solidno antipatična Erica Dasher igra tinejdžerku Jane koja živi samo sa svojim

nezaposlenim bratom. Da bi spasila kuću od dugova ona igrom slučaja pronalazi posao asistenta u jednoj modnoj kući, gde joj je bosica nadrkana Andie MacDowell (koju imdb iz nekog razloga ne izlistava kao deo kasta). Ako su vam na pamet pala dva filma- Don't Tell Mom The Babysitter is Dead i Devil Wears Prada, imate oba oka u glavi. Ću ne gledati, jer me modna industrija zanima koliko i šta se dešava u Parenthood-u.

Samo bih vas molio da se setite da ste to ovde prvo čuli- rimejkovanjem filmova u nove TV serije završiće zlatno doba televizijske produkcije koga smo svedoci. Neko dovoljno glup došao je na ideju da napravi još jednu advokatsku seriju na bazi John Grishamove knjige i Sydney Pollackovog filma. Seriju je ko-kreirao Lukas Reiter koji se istakao u "sličnim" poterama za pravdom poput Practice, Boston Legal i Law & Order.

Pilot je nepotrebno osmišljen kao flešbek koji vodi ka saspens finalu, a zapravo se radi o najobičnijem proceduralu (pa samim tim i jednom slučaju) koji je zaodenut u prvi korak "arka", koji kao i u filmu, predstavlja misteriozni zločin advokatske firme kojoj se Mitch McDeere (odlični Josh Lucas) pridružio, sa svojim timom. Ah, da, i Mitch je u "novom ruhu" u programu zaštite svedoka, jer je "saranio" nekog mafijaša. Ću ne gledati, jer mi je pun tuki advokatskih serija koje ne piše David E. Kelley.

Formalno najneobičnija od svih pobrojanih (iako je konkurencija nikakva) jeste Showtimeova House Of Lies, zasnovana na interesantno naslovljenim memoarima Martina Kihna "House Of Lies: How Management Consultants Steal Your Watch And Then Tell You The Time". U dvadesetsedmominutnom formatu HOL ima jak kast u Donu Cheadleu (u pomalo atipičnoj ulozi za njega, ili sam samo ja navikao da ga viđam u čemernim indi filmovima) i Kristen Bell. Kao i većina Showtimeovih serija i ova kreće kobno po katoličku omladinu- prvo vidimo golog Cheadlea, zatim njegovu bivšu ženu, zatim saznajemo da je ona nadrogirana kao bulja, da bih odmah potom saznali da njihov desetogodišnji sin u školskoj produkciji "Grease" želi da igra ulogu Olivie Newton-John. Sav taj cirkus nažalost vodi

u jednu davežnu epizodu u kojoj otkrivamo kako Cheadleov tim obavlja svoj konsultantski posao. Stepen njihovog amorala ili profesionalnosti (kako vam drago) ogleda se u tome što pomažu Wall Street klijentelu koja je upravo Ameriku zavila u crno. Usput saznajemo i za njihove (ima ih četvoro) "unutrašnje" probleme. Sve bi to još možda i bilo jedva podnošljivo da svako malo Cheadle ne lomi realističnost time što se obraća u kameru i objašnjava nam stručne termine ili neke nepoznanice o sebi i drugim likovima. Rijaliti šou upliv na najgori i najdosadniji mogući način, a da pri tome ničim ne doprinosi kvalitetu. Ću gledati jedino ako budem morao. Još jednu epizodu.