MADONNA - MDNA (Interscope)

Najbolje naslovljeni album u Madonninoj karijeri nažalost nije i njen najbolji po mnogo čemu drugom

Ja mislim da je American Life bio poslednje autorsko ostvarenje Madonne, žive žene koja je sa svojih metar i 55cm postigla sve što je jedna pop zvezda mogla da postigne. Nakon toga svoj život je počela jedna virtuelna Madonna, žena-korporacija, žena-brend, žena-imidž, žena-predstava o pop zvezdi, žena-ikona, jedna (oprostite mi na karađorđevićevskom srpskom) ejdžles žena. Sa albumom Confessions On The Dance Floor Madonna je odustala od svog doba, od svoje ličnosti, od sebe kao žene koja ima (u tom trenutku) 47 godina. Ona je batalila svaku želju da sa nama bude iskrena, da prozbori bilo šta što će je uvezati sa nekim realnim trenutkom. Ona se stopila sa temama i motivima, sa pop ikonografijom koja joj garantuje večnost. Ona je prestala da bude pop pevačica i postala je pop. Hard Candy, u tom smislu, nije bio ništa novo ili drugačije za Madonnu kao osobu, on je u potpunosti bilo "Madonnaless", ali je za Madonnu kao otelotvorenje popa on testirao "nove vode", kao i mogućnosti da bude kurentna i konkurentna. Iako je imao top producente (Timba, Kanye, Pharrell) i top goste (Timberlake) publika nije odreagovala kako se očekivalo (samo 4m prodatih primeraka širom sveta) i na taj smer je stavljena tačka.

MDNA je nastavak uobličavanja Madonne kao depersonalizovane pop institucije, ali u izvesnoj meri predstavlja i novi početak i stvarni test te kapitalističke misije. Ovo je prvi album u njenoj karijeri koji nije objavljen za Warner kome je bila verna skoro 30 godina i prvi koji će u svim materijalnim i nematerijalnim verzijama distribuirati moćni Interscope, ali kao deo dila sa Madonninim novim menadžmentom, Live Nation, sa kojim je potpisala tzv "360 degrees" ugovor o saradnji. Mislim da je za taj dil LN platio 120 miliona dolara, što u svetu koji ozbiljno puca po svojim ekonomskim šavovima, Madonnu čini ozbiljnom investicijom. Neku čija će se dugovečnost (a ugovor je potpisan na 10 godina) pre obezbediti ako svi zaborave na Madonnu osobu od krvi i mesa i fokusiraju se samo na njenu moćnu institucionalnost.

Zato nigde na MDNA nećete primetiti da Madonna ima 53 i po godine. Primera radi toliko je godina imala Tina Turner kada je ona "plesna" verzija Nutbush City Limits promovisala njen tada aktuelni best of. A Cher je imala samo godinu manje kad je pevala Believe. Pročitao sam u par recenzija da se Madonna (kao) na ovom albumu bavi svojim razvodom od Ritchieja za šta držim da je samo plod mašte dokonih recenzenata. Madonna je na ovom albumu replikant koji vrti sve moguće klišee situacija u kojima se zaljubljeni čovek i žena mogu naći u stvarnom svetu i pokušava da na svoj (od gej ekipe odobreni) patetični način kaže nešto novostaro na tu temu. Sve uz mehaničku upotrebu reči "bitch".

Ako smo za Confessions On The Dance Floor mogli da kažemo da je efektan, a na momente i fantastičan, elektro-pop osvrt na disko eru, MDNA je dizel-berdži varijacija tog koncepta isključivo i samo smišljena da bude... isplativa. Neke melodije ili refreni na ovom albumu (prvi singl Give Me All Your Lovin ili B-Day Song sa deluxe verzije) su toliko (čak i za Madonnine standarde) retardirane da ih ni male devojčice od blama ne bi skandirale tokom igranja lastiša. MDNA je party album za ekipu koja nema problem da se "dobro provede" uz LFMAO, Flo Ridu i sve one ostale šabane čiji singl ne može da se pojavi bez krcate "featuring" sekcije. Madonna sada mora da bude proizvod najšire potrošnje. Naročito u ciljnoj grupi vršnjakinja njene ćerke Lourdes.

Zato je ekipa koja je producirala Hard Candy brzom brzinom zaboravljena, a za mnoge od nas utešna je vest što se za Davida Guettu i (nažalost) Calvina Harrisa nije našlo mesta među ko-autorima pesama sa novog albuma. William Orbit koji je realno sam obnovio njenu karijeru na Ray Of Light pozvan je da ponovi svoj uspeh i ulije Madonni malo samopouzdanja da je i dalje na pravom kursu. Gang Bang (koju je ko-producirao Demolition Crew koji je radio sa Madge na Celebration i Revolver) se oslanja na aktuelne EBM trendove diskretno koketirajući sa istim onim džiberskim dabstepom kao i Skrillex. Some Girls je haus razbijačina koja da kojim slučajem ima neki ABBA-in sempl bila bi Hung Up 2. I'm A Sinner je rimejk Ray Of Light sa čini mi se istim semplom i na svakom nivou uvredljiva je i za uvo i dušu. Što se mene tiče M. i Orbit su briljirali u obema (se tako kaže?) baladama, pre svega u fenomenalnoj Masterpiece koju je Madonna iskoristila za svoj film W.E. i koja zapravo pleni nešto ambicioznijim stihovima, ali i Madonninim iskrenim naporom da nešto otpeva bez mnogo autotjuna. Ovo je skoro Live To Tell-Madonna. Fallin Free za početak nema nikakvih ritmova i skoro renesansno zvuči svojim višeglasjem preko orkestriranih dronova. Neobičan napor za Madge.

Martin Solveig koji se na MDNA pojavljuje u sličnoj ulozi master-producenta kao William Orbit ili Stuart Price nekada u suštini je najviše doprineo retardizaciji Madonne na nivo uznemirujuće banalne replike Katy Perry, Gwen Stefani ili Pink. Sve njegove produkcije (Give Me All Your Lovin, I Dont Give A, Turn Up The Radio oslanjaju se na skandirajuće refrene i abnormalno negostoljubivo uključivanje "trendi" gostiju poput Nicki Minaj i M.I.A. Nešto malo više digniteta ponudio je Benny Benassi u Girl Gone Wild, jednoj od dve svoje (za njega karakteristično) transične elektro-pop bombe. Bez sumnje berdži ekipa će lomiti flaše hajnekena uz ovo. A po dobru ne treba pamtiti ni Superstar koja zvuči kao mlak evrovizijski prepev Madonnine obrade American Pie.

Sa bonus diska izdvojio bih samo u produkcijskom smislu najeksperimentalniju i najradikalniju stvar Best Friend koja ima zanimljivo seckanu sint deonicu preko pulsirajućeg izlomljenog ritma. Ovako nešto bih možda očekivao na Rihanninom albumu, ali Madonni neočekivano dobro stoji.

MDNA, kako samo briljantno odabrano ime implicira, predstavlja surovu eksploataciju suštine Madonne, njene disko ekstatičnosti i inteligentne sposobnosti za provokaciju, ali baš kao što je ispis "MDNA" ono što je ostalo od "MADONNA" tako i ovaj album bez žive osobe zvuči kao od stotinu megasoftvera praćeno pilotiranje auto-pilota. Bezbedan let koji će vas odvesti od tačke A do tačke B. I lako moguće da ćete veći deo istog prespavati.

SELEKTAH: 5/ 10