The Innocents (1961)
Ove godine mislim da nisam gledao nijedan jedini horor. Svakako ništa što bih, čak i nerado, zapamtio. Pre nekoliko nedelja Suad Pejić mi je dotvitovao listu Sto najboljih horora, zaboravih po čijem izboru, i na toj listi bilo je dosta horora i ne-horora koje nisam gledao. The Innocents je jedan od njih. I definitivno horor. Od one prave, stare, dobre, jeza, jeza, jeza i da ima i da se posle projekcije kući ponese!
Dakle, ako niste gledali, gledajte, pa posle čitajte! Vi ostali, za mnom!
The Innocents je od onih najboljih horora, kojih nema puno. Koji straše i straše i ne razjasne sve na kraju. Jer ono čega se plašimo gledajući je uvek ono čega se svako od nas zasebno plaši, a ne ono što je u filmu zamišljeno da se koristi u te svrhe. The Innocents ostavlja jedan ambivalentan kraj koji može biti nekoliko stvari i što je najlepše- svi deluju verovatno!
Deborah Kerr igra guvernantu koja dolazi na jedno bogato imanje u Engleskoj da brine o dečaku i devojčici od nekih 10-11 godina. Njihov bogati unak, koji brine o njima, ne voli ih toliko da bi se lično bavio njima, pa zato sav posao poverava guvernanti. Reditelj Jack Clayton ovu scenu već je na najbolji način pripremio foršpicom i špicom. U foršpici, preko crnog ekrana čuje se samo dečiji glas koji pevuši staru folk pesmu O Willow Waly. Možete samo da naslutite koliko jezivo može da zvuči pesma o dvoje mrtvih ljubavnika koju peva dete. Nakon toga prelazimo na polumolitveni polušizofrenični monolog Deborahe Ker u kome ona ponavlja kako voli decu i nikada im ne bi učinila ništa nažao. Dakle, kada uja i guvernanta prozbore, vi već strepite i od dece demona i od guvernante psihopate.
A onda upoznajemo i imanje, pa zamak, pa decu, jedno, pa drugo, u psihološki brižljivo postavljenom redosledu, zatim se postepeno otkriva i priča o mrtvim ljubavnicima, pa se oni pojavljuju... brrr brr brr brr... U nastavku priča o duhovima i deci demonima miksuje se sa efektom Gaslighta i donosi neke vrlo smele (pedofilne?) momente...
Ništa lepše nego kad čovek gubi razum. I to samo njemu tako ne izgleda.
SELEKTAH: 9/ 10
Ove godine mislim da nisam gledao nijedan jedini horor. Svakako ništa što bih, čak i nerado, zapamtio. Pre nekoliko nedelja Suad Pejić mi je dotvitovao listu Sto najboljih horora, zaboravih po čijem izboru, i na toj listi bilo je dosta horora i ne-horora koje nisam gledao. The Innocents je jedan od njih. I definitivno horor. Od one prave, stare, dobre, jeza, jeza, jeza i da ima i da se posle projekcije kući ponese!
Dakle, ako niste gledali, gledajte, pa posle čitajte! Vi ostali, za mnom!
The Innocents je od onih najboljih horora, kojih nema puno. Koji straše i straše i ne razjasne sve na kraju. Jer ono čega se plašimo gledajući je uvek ono čega se svako od nas zasebno plaši, a ne ono što je u filmu zamišljeno da se koristi u te svrhe. The Innocents ostavlja jedan ambivalentan kraj koji može biti nekoliko stvari i što je najlepše- svi deluju verovatno!
Deborah Kerr igra guvernantu koja dolazi na jedno bogato imanje u Engleskoj da brine o dečaku i devojčici od nekih 10-11 godina. Njihov bogati unak, koji brine o njima, ne voli ih toliko da bi se lično bavio njima, pa zato sav posao poverava guvernanti. Reditelj Jack Clayton ovu scenu već je na najbolji način pripremio foršpicom i špicom. U foršpici, preko crnog ekrana čuje se samo dečiji glas koji pevuši staru folk pesmu O Willow Waly. Možete samo da naslutite koliko jezivo može da zvuči pesma o dvoje mrtvih ljubavnika koju peva dete. Nakon toga prelazimo na polumolitveni polušizofrenični monolog Deborahe Ker u kome ona ponavlja kako voli decu i nikada im ne bi učinila ništa nažao. Dakle, kada uja i guvernanta prozbore, vi već strepite i od dece demona i od guvernante psihopate.
A onda upoznajemo i imanje, pa zamak, pa decu, jedno, pa drugo, u psihološki brižljivo postavljenom redosledu, zatim se postepeno otkriva i priča o mrtvim ljubavnicima, pa se oni pojavljuju... brrr brr brr brr... U nastavku priča o duhovima i deci demonima miksuje se sa efektom Gaslighta i donosi neke vrlo smele (pedofilne?) momente...
Ništa lepše nego kad čovek gubi razum. I to samo njemu tako ne izgleda.
SELEKTAH: 9/ 10
sad ce oni ljubavnici da me progone nekoliko nedelja
ReplyDeleteuvek, ali uvek se pokrivam preko glave na iste scene, a gledao sam ga bar 15-20 x. to se zove horor (ili jos bolje film strave&uzasa)!
ReplyDeleteivan
..nisam ljubimac stravicnih filmova ali mi se svidja blog,super je
ReplyDelete