Jedan Hanekeovski pogled na odrastanje tinejdžera u Švedskoj
Apflickorna (nisam uspeo da saznam šta ovo znači*), u nekim zemljama preveden kao She Monkeys (ni ovo nisam razumeo), je debitantsko ostvarenje rediteljke Lise Aschan čije fotografije na imdb.com-u ne bi trebalo da vas odvrate od gledanja ovog filma. Ali ljudima koji prave takve face ja prilazim jedino priteran puškom.
Apflickorna je coming of age flick u čijem je fokusu tinejdžerka Emma (odlična i dozirano uznemirujuća Mathilda Paradeiser), njena prijateljica Cassandra i Emmina osmogodišnja sestra Sara. Emma živi samo sa ocem i sestrom, vreme provodi u visoko disciplinovanim dresurama svoga psa koji su u isto vreme i slika njenog karaktera, ali i njene psihičke nakrivljenosti. Prijavom u lokalni klub akrobatkinja/gimnastičarki na konju, Emma se upoznaje sa plavokosom Cassandrom koja je zvezda kluba. Emmina sestrica je mala buca čije bucka sisice počinju da budu problem na bazenu bez gornjeg dela kupaćeg. Obe sestre na izvestana način tokom filma prolaze kroz nekakvu seksualnu inicijaciju u svet žena. Emma testira svoje homoseksualne porive, a Sara shvata da nije više devojčica i da je svet regulisan na više načina nego što bi ona to želela. Film možda govori o toj inicijaciji, a možda na primerima sve tri devojke pokazuje koliko bilo kakav oblik društvene represije i mera koje su preduzete radi zajedničkog života pogubno utiče na individualne karaktere i njihovo slobodno bujanje.
Nažalost, Apflickorna nije toliko uzbudljivo gledalačko iskustvo. Vizuelno, Lisa Aschan, iako je leto, svoj film tretira kroz boje zatvorenog bazena, svi likovi su poput lepih leševa, uvek sa urednim kosama, obučeni kao mladi arijevci na raspustu. Emma je introvertna, ali u njoj čuči jedna obična tinejdžerka- osvetoljubiva, zaljubljiva, povodljiva, samodopadljiva... Cassandra je za nju test nečeg drugačijeg, novog, sveta koji je kao gornji deo kupaćeg za Saru, naznaka odrastanja, prestanak bezbrižnosti, potrebe za donošenjem nekih odluka čija moralnost neće biti baš naročita. Ali događaji koji to ilustruju možda su previše apstraktni, lišeni energije, žustrine i strasti mladosti, prohlađeni, didaktični. Važni za poruku filma, a ne priču koju pratimo.
A pored toga ima jedna scena koju, kao i naslov, nisam baš razumeo. Emma, sama na krovu, drži snajper i u nekoj, reklo bi se, vojno-paradnoj koreografiji spušta, podiže i uperuje pušku "u negde daleko". Momenat je na granici da bude neki uvod u Elephant ili Bowling For Columbine, ali se sa njim ništa bitno ne desi. Sem što je možda Lisa htela da nam poruči da je Emma praunuka one dece koja su se onako veselo igrala u Hanekeovom White Ribbon. Znate šta hoću da kažem...
SELEKTAH: 4/10
* Uspeo sam. Znači isto što i na engleskom. Naziv se navodno odnosi na vrstu akrobatske spretnosti koju devojke demonstriraju na konju.
Apflickorna (nisam uspeo da saznam šta ovo znači*), u nekim zemljama preveden kao She Monkeys (ni ovo nisam razumeo), je debitantsko ostvarenje rediteljke Lise Aschan čije fotografije na imdb.com-u ne bi trebalo da vas odvrate od gledanja ovog filma. Ali ljudima koji prave takve face ja prilazim jedino priteran puškom.
Apflickorna je coming of age flick u čijem je fokusu tinejdžerka Emma (odlična i dozirano uznemirujuća Mathilda Paradeiser), njena prijateljica Cassandra i Emmina osmogodišnja sestra Sara. Emma živi samo sa ocem i sestrom, vreme provodi u visoko disciplinovanim dresurama svoga psa koji su u isto vreme i slika njenog karaktera, ali i njene psihičke nakrivljenosti. Prijavom u lokalni klub akrobatkinja/gimnastičarki na konju, Emma se upoznaje sa plavokosom Cassandrom koja je zvezda kluba. Emmina sestrica je mala buca čije bucka sisice počinju da budu problem na bazenu bez gornjeg dela kupaćeg. Obe sestre na izvestana način tokom filma prolaze kroz nekakvu seksualnu inicijaciju u svet žena. Emma testira svoje homoseksualne porive, a Sara shvata da nije više devojčica i da je svet regulisan na više načina nego što bi ona to želela. Film možda govori o toj inicijaciji, a možda na primerima sve tri devojke pokazuje koliko bilo kakav oblik društvene represije i mera koje su preduzete radi zajedničkog života pogubno utiče na individualne karaktere i njihovo slobodno bujanje.
Nažalost, Apflickorna nije toliko uzbudljivo gledalačko iskustvo. Vizuelno, Lisa Aschan, iako je leto, svoj film tretira kroz boje zatvorenog bazena, svi likovi su poput lepih leševa, uvek sa urednim kosama, obučeni kao mladi arijevci na raspustu. Emma je introvertna, ali u njoj čuči jedna obična tinejdžerka- osvetoljubiva, zaljubljiva, povodljiva, samodopadljiva... Cassandra je za nju test nečeg drugačijeg, novog, sveta koji je kao gornji deo kupaćeg za Saru, naznaka odrastanja, prestanak bezbrižnosti, potrebe za donošenjem nekih odluka čija moralnost neće biti baš naročita. Ali događaji koji to ilustruju možda su previše apstraktni, lišeni energije, žustrine i strasti mladosti, prohlađeni, didaktični. Važni za poruku filma, a ne priču koju pratimo.
A pored toga ima jedna scena koju, kao i naslov, nisam baš razumeo. Emma, sama na krovu, drži snajper i u nekoj, reklo bi se, vojno-paradnoj koreografiji spušta, podiže i uperuje pušku "u negde daleko". Momenat je na granici da bude neki uvod u Elephant ili Bowling For Columbine, ali se sa njim ništa bitno ne desi. Sem što je možda Lisa htela da nam poruči da je Emma praunuka one dece koja su se onako veselo igrala u Hanekeovom White Ribbon. Znate šta hoću da kažem...
SELEKTAH: 4/10
* Uspeo sam. Znači isto što i na engleskom. Naziv se navodno odnosi na vrstu akrobatske spretnosti koju devojke demonstriraju na konju.
No comments:
Post a Comment