FRIENDS - Manifest! (Rough Trade)

Modern Age, Take Me Out!

Pre sada već 8 godina (OSAM GODINA!!!) jedan šefildski bend, Long Blondes, obećavao je brda, doline i tinejdžerske snove (koje je nemoguće pobediti) svojim debi singlom Giddy Stratospheres (držim i dalje jednim od najboljih singlova dvehiljaditih). Nažalost, ništa nakon toga u njihovoj karijeri nije bilo ni prineti svežoj iberkul njuvejv diskoidnosti ovog singla i činjenici da su bar tri fenomenalne pop pesme stale u ovu četvorominutnu stvar.

Krajem prošle godine njujorški kvintet Friends objavio je dva singla, I'm His Girl i Friend Crush. Njujorška arogancija, engleska romantičnost, I'm His Girl kao M.I.A. kao Blondie uz pratnju ESG, Friend Crush kao Blondie kao M.I.A. uz pratnju ESG. Obe pesme protkane mačkastošću na pola puta između Siouxsie i pomenutih Long Blondes. Oba singla kao demonstracija naslušanosti The Strokes i Franz Ferdinand.

Meni je Manifest! super album. Čini me mladim, ali ne i glupim dok ga slušam. Pesme su opuštene i odišu nepretencioznom naslušanošću svojih autora. Sa podrškom svog izdavača Rough Trade bend ima odličan potencijal da se pravi da je na pravom mestu u pravom trenutku, a da zapravo predstavlja "samo još jedan" u seriji bendova koje RT (pre svega kao trendseter, a potom i kao nakladač gramofonskih plošč) na godišnjem nivou promoviše ne bi li kreirao trend, a potom akonto njega zaradio pare. The Strokes su jedan od najuspešnijih primera za to, a The xx poslednji u nizu (a kad smo kod njih skoro sam shvatio da je čitav njihov opus nastao iz ove pesme). Treba napomenuti i da nisu svi pokušaji uspešni (Long Blondes). Za sada nema naznaka da bi Friends mogli da budu uspešni kao spomenuti, ali to nikako ne znači da bi bilo lepo od vas da se u 2012. ne pozabavite njima.

Friends su seksi. Fanki. Mazno. Hipsterski. Anoreksično. Radijski. Za različite tipove vožnji. Spremni da bez blama otpevaju If you love someone, let them be free. I onda dodaju- I know I don't want anyone suffocating me. Ništa originalno. Znam. Ali, petstokec.

Manifest! (znak pitanja je kemp otklon, rekao bih) zvuči u najvećoj meri kao album The xx sa raznovrsnijim aranžmanima. Samantha Urbani definitivno peva zavodljivije od Romy Madley i više podseća na Kate Jackson iz Long Blondes. Sint deonice nisu tako chillaksične kao da ih je pravio Jamie xx i manje doprinose atmosferi, a više su u funkciji lakše svarljivosti same pesme, kao voćni fil u torti. Pesme retko prelaze mid-tempo i to je dosta neobična odluka za bend tako euforičnog imena i naslova albuma. Osamdesete (u rasponu od ESG preko Talking Heads i Blondie do Liquid Liquid) su definitivno centralna inspiracija, ali koliko i kako kao i za etiketu DFA i sve što je sa nje poteklo.

FRIENDS
SEXY
PLAY
Samo to je trebalo da napišem. Al' ko bi to čitao...

SELEKTAH: 9/ 10