Ovaj film nije snimljen da bude najuspešniji francuski film svih vremena. Zato ga ne treba odmah mrzeti
Intouchables je nedosanjani san Lifetime kanala, verovatno sledeći projekat Toma Hanksa (nepotvrđeno - prim.aut.) i film koji bi bacio na kolena FESTovsku publiku samo da su se zvezde nad Srbijom poklopile kad je trebalo.
Intouchables je film sačinjen od klišea, stereotipa, već viđenih mana u vođenju priče i bavljenju likovima. On se bavi toplom ljudskom pričom čija je toplina postignuta u mikrotalasnoj. ON JE RAĐEN PREMA ISTINITOJ PRIČI!!!
Pa, uprkos svemu tome, ovo nije neprijatan film, nije nezabavan i nije da vas neće nasmejati. Hoću da kažem meni nije bio, meni jeste bio i mene jeste. Dalje, u svoju odbranu, reći ću da ja volim francuski film, kako onaj pametnih reditelja, tako i ovaj za na drugi način zahtevnu publiku.
Uspeh Intouchables ne bi trebalo da čudi. Ovde sam pisao o prethodnom francusko/evropskom šampionu Bienvenue chez les Ch'tis, koji je bio napravljen po sličnom principu. Lik iz "jednog sveta" dolazi u drugi svet i tu pokušava da se snađe i kroz seriju komičnih situacija on izgrađuje jedan human i pozitivan odnos sa svetom koji mu je prethodno bio stran. Tamo su to bili Parižani u gostovanju na severu Francuske, a ovde je to Afro-Francuz iz pariskog geta koji postaje negovatelj bogatog invalida iz samog srca Pariza. Ovaj prvi je mlad, lud, fast i furious, ovaj drugi može da pomera samo glavu. Zažmurite i zamislite koja vrsta ("bucket list") prijateljstva i na koji način bi među njima mogla da se razvije i verovatno ste već odgledali film. Čak i ako niste upućeni u "francuske reference" smejaćete se, jer ono čemu se smejemo jeste tipsko, nije lepo, samim tim mora biti univerzalno.
Afrikanac Omar Sy je uspeo da uprkos svim mogućim registrovanim predrasudama spram ponašanja jednog crnca iz siromašnog kvarta napravi prostora za sebe i izgradi jednu osobu koja po svaku cenu čuva veru u sebe, jer samo to ima. Film ga dozirano prikazuje kao "slabića" u određenim situacijama i to su kapije kroz koje ulazimo i potom zavolimo ovaj lik. Nasuprot njemu Francois Cluzet uspešno beži od patetike, pre svega dobro vođenim scenarijom koji je znao toga da se čuva, dok u njegovoj interpretaciji paralizovani Phillipe izgleda kao da mu je Dustin Hoffman poslužio za građenje uloge. I bilo bi fenomenalno videti kako bi ovaj obavio posao u potencijalnom holivudskom rimejku.
Intouchables je feelgood film, podjednako "predrasudan" prema obe društvene grupe, prema obe indvidue i njihovim "manama". Da nije, ne bi bio uspešan. Konačno, ovo je onaj tip filma u kome znate šta će se desiti i uživate u tom raspletu poznatog i osećate satisfakciju zbog toga. Katarzu možda. A nešto slično se dešavalo i starim Grcima tokom gledanja tragedija. Masovnost je ono što povezuje ove dve stvari. O kvalitetu se da nagvaždati.
SELEKTAH: 6/10
Intouchables je nedosanjani san Lifetime kanala, verovatno sledeći projekat Toma Hanksa (nepotvrđeno - prim.aut.) i film koji bi bacio na kolena FESTovsku publiku samo da su se zvezde nad Srbijom poklopile kad je trebalo.
Intouchables je film sačinjen od klišea, stereotipa, već viđenih mana u vođenju priče i bavljenju likovima. On se bavi toplom ljudskom pričom čija je toplina postignuta u mikrotalasnoj. ON JE RAĐEN PREMA ISTINITOJ PRIČI!!!
Pa, uprkos svemu tome, ovo nije neprijatan film, nije nezabavan i nije da vas neće nasmejati. Hoću da kažem meni nije bio, meni jeste bio i mene jeste. Dalje, u svoju odbranu, reći ću da ja volim francuski film, kako onaj pametnih reditelja, tako i ovaj za na drugi način zahtevnu publiku.
Uspeh Intouchables ne bi trebalo da čudi. Ovde sam pisao o prethodnom francusko/evropskom šampionu Bienvenue chez les Ch'tis, koji je bio napravljen po sličnom principu. Lik iz "jednog sveta" dolazi u drugi svet i tu pokušava da se snađe i kroz seriju komičnih situacija on izgrađuje jedan human i pozitivan odnos sa svetom koji mu je prethodno bio stran. Tamo su to bili Parižani u gostovanju na severu Francuske, a ovde je to Afro-Francuz iz pariskog geta koji postaje negovatelj bogatog invalida iz samog srca Pariza. Ovaj prvi je mlad, lud, fast i furious, ovaj drugi može da pomera samo glavu. Zažmurite i zamislite koja vrsta ("bucket list") prijateljstva i na koji način bi među njima mogla da se razvije i verovatno ste već odgledali film. Čak i ako niste upućeni u "francuske reference" smejaćete se, jer ono čemu se smejemo jeste tipsko, nije lepo, samim tim mora biti univerzalno.
Afrikanac Omar Sy je uspeo da uprkos svim mogućim registrovanim predrasudama spram ponašanja jednog crnca iz siromašnog kvarta napravi prostora za sebe i izgradi jednu osobu koja po svaku cenu čuva veru u sebe, jer samo to ima. Film ga dozirano prikazuje kao "slabića" u određenim situacijama i to su kapije kroz koje ulazimo i potom zavolimo ovaj lik. Nasuprot njemu Francois Cluzet uspešno beži od patetike, pre svega dobro vođenim scenarijom koji je znao toga da se čuva, dok u njegovoj interpretaciji paralizovani Phillipe izgleda kao da mu je Dustin Hoffman poslužio za građenje uloge. I bilo bi fenomenalno videti kako bi ovaj obavio posao u potencijalnom holivudskom rimejku.
Intouchables je feelgood film, podjednako "predrasudan" prema obe društvene grupe, prema obe indvidue i njihovim "manama". Da nije, ne bi bio uspešan. Konačno, ovo je onaj tip filma u kome znate šta će se desiti i uživate u tom raspletu poznatog i osećate satisfakciju zbog toga. Katarzu možda. A nešto slično se dešavalo i starim Grcima tokom gledanja tragedija. Masovnost je ono što povezuje ove dve stvari. O kvalitetu se da nagvaždati.
SELEKTAH: 6/10
e kako ti znaš sve lepo da kažeš- baš ono što i ja mislim. ili ja stvarno mislim tvojom glavom? hmm.
ReplyDeletemirjam