Kao i u slučaju mnogih savremenih francuskih filmova koji svoj triler traže unutar struktura drugih žanrova i ovaj je mogao biti remek-delo
Eric Valette je režirao četiri epizode Braquo (razlozi zbog kojih radim stvari su uvek transparentni). La Proie je njegov poslednji film i prvi francuski nakon, rekao bih, nenaročito uspešne holivudske karijere (da li biste gledali film Super Hybrid koji prati slogan "The new generation of killer car movies is here"?).
Pretpostavljam da nećete biti naročito oduševljeni činjenicom da ja većinu novih francuskih "krimi" filmova gledam isključivo u odnosu na "ono što nam je Olivier Marchal dao " u nadi da će oni biti "maršalovski" ili pokušati da "nadmaršaluju Marchala". Zanima me jeftina zabava, muškarci krvavih pesnica, čojstvo & junaštvo, ceo taj Morrissey-inspired-closeted-gay-intelectual-macho fazon.
La Proie je film u kome nenevin čovek dobije priliku da dokaže svoju "pravu, dobru narav", ispali se i potom bude kažnjen zbog toga. Dobro, skoro bude kažnjen zbog toga.
Albert Dupontel, koji (barem u ovom filmu) izgleda kao retardirani Miki Manojlović, iga Francka koji nakon pljačke banke završava u zatvoru, u ćeliji, sa Maurelom kome se sudi za ubistvo tinejdžerke. Kada u zlom času "zatvorski pregaoci" (prevođeni Rusima!) odluče da kazne ovog decoubicu, koji tvrdi da mu je sve namešteno, Franck odlučuje da mu se nađe i spasi ga batina, a možda i smrti. Maurel izlazi iz zatvora (usled nedostatka dokaza), a Franck čak ima dovoljno poverenja da preko njega pošalje poruku svojoj ženi. I gluvonemoj desetogodišnjoj devojčici. Ubrzo potom ispostavlja se da je Maurel ipak pedofil i ubica i Franck sad mora da nađe načina da spasi svoju porodicu...
U jurnjavu za Maurelom koja će potom uslediti pored Francka uključuje se i zgodna policajka i njen tim, a ono što sve nas čeka su efektne jurnjave automobilima i među automobilima (u pokretu), tvrdo srce kada su u pitanju odluke o tome ko živi, a ko umire, kao i zgodna pretpostavka da đavo bez problema može da živi uvijen u ruho običnog, francuskog bračnog para.
Međutim, trnje je upadljivije od ruža. Zgodna policajka i njen tip su potpuni višak koji ruži priču i remeti odlično postavljeni sukob osećaja zajeba i osećaja kajanja, a naročito su višak u kontekstu neplanirano sporednog pojavljivanja bivšeg policajca koji je zbog potere za Maurelom ostao bez posla i koji Francku u samo jednom navratu postaje pratilac i podrška. Iako je Franck nosilac jedne od najčudesnijih filmskih uloga- oca koji spasava dete, on, ipak, nije superheroj, a nivo prepreka koje mu Valette plasira bio bi nehuman i za Supermana. Na kraju, njihov obračun propustio je da u sebi iznese nešto od "metafizičkog" u domenu "propalog" i palog anđela, već se sveo na zanatski solidan omaž finalu nekog američkog filma iz pedesetih, znate one u kojima junak beži prema ivici provalije.
La Proie nije rutinski materijal, naprotiv- on pre ostavlja utisak želje da se mnogo dobrih i poneka odlična ideja realizuju na jednom mestu.
SELEKTAH: 5/10
Eric Valette je režirao četiri epizode Braquo (razlozi zbog kojih radim stvari su uvek transparentni). La Proie je njegov poslednji film i prvi francuski nakon, rekao bih, nenaročito uspešne holivudske karijere (da li biste gledali film Super Hybrid koji prati slogan "The new generation of killer car movies is here"?).
Pretpostavljam da nećete biti naročito oduševljeni činjenicom da ja većinu novih francuskih "krimi" filmova gledam isključivo u odnosu na "ono što nam je Olivier Marchal dao " u nadi da će oni biti "maršalovski" ili pokušati da "nadmaršaluju Marchala". Zanima me jeftina zabava, muškarci krvavih pesnica, čojstvo & junaštvo, ceo taj Morrissey-inspired-closeted-gay-intelectual-macho fazon.
La Proie je film u kome nenevin čovek dobije priliku da dokaže svoju "pravu, dobru narav", ispali se i potom bude kažnjen zbog toga. Dobro, skoro bude kažnjen zbog toga.
Albert Dupontel, koji (barem u ovom filmu) izgleda kao retardirani Miki Manojlović, iga Francka koji nakon pljačke banke završava u zatvoru, u ćeliji, sa Maurelom kome se sudi za ubistvo tinejdžerke. Kada u zlom času "zatvorski pregaoci" (prevođeni Rusima!) odluče da kazne ovog decoubicu, koji tvrdi da mu je sve namešteno, Franck odlučuje da mu se nađe i spasi ga batina, a možda i smrti. Maurel izlazi iz zatvora (usled nedostatka dokaza), a Franck čak ima dovoljno poverenja da preko njega pošalje poruku svojoj ženi. I gluvonemoj desetogodišnjoj devojčici. Ubrzo potom ispostavlja se da je Maurel ipak pedofil i ubica i Franck sad mora da nađe načina da spasi svoju porodicu...
U jurnjavu za Maurelom koja će potom uslediti pored Francka uključuje se i zgodna policajka i njen tim, a ono što sve nas čeka su efektne jurnjave automobilima i među automobilima (u pokretu), tvrdo srce kada su u pitanju odluke o tome ko živi, a ko umire, kao i zgodna pretpostavka da đavo bez problema može da živi uvijen u ruho običnog, francuskog bračnog para.
Međutim, trnje je upadljivije od ruža. Zgodna policajka i njen tip su potpuni višak koji ruži priču i remeti odlično postavljeni sukob osećaja zajeba i osećaja kajanja, a naročito su višak u kontekstu neplanirano sporednog pojavljivanja bivšeg policajca koji je zbog potere za Maurelom ostao bez posla i koji Francku u samo jednom navratu postaje pratilac i podrška. Iako je Franck nosilac jedne od najčudesnijih filmskih uloga- oca koji spasava dete, on, ipak, nije superheroj, a nivo prepreka koje mu Valette plasira bio bi nehuman i za Supermana. Na kraju, njihov obračun propustio je da u sebi iznese nešto od "metafizičkog" u domenu "propalog" i palog anđela, već se sveo na zanatski solidan omaž finalu nekog američkog filma iz pedesetih, znate one u kojima junak beži prema ivici provalije.
La Proie nije rutinski materijal, naprotiv- on pre ostavlja utisak želje da se mnogo dobrih i poneka odlična ideja realizuju na jednom mestu.
SELEKTAH: 5/10
No comments:
Post a Comment