15 November 2012

SAFETY NOT GUARANTEED

Nije važno u šta vi verujete, već ko vam još veruje u to



Ovo je jedan od onih filmova koji vas, gledaoce, udružuje u navijanju za glavnog junaka, jer je potencijalno ispunjenje njegovih verovanja nada i za nas. Nešto kao Jevanđelja ili knjige Dana Browna za neke. I to je možda jedina stvar koja mi se u ovom filmu nije dopala, jer vam ne daje izbora. Jer ako ste protiv glavnog junaka, onda ste protiv sebe, a ko je protiv sebe, taj će uskoro biti mrtav i do tada verovatno nikome neće trebati. Život je surov. And a bitch.

U isto vreme Safety Not Guaranteed je jedan od onih "malih", američkih feelgood/feelbad filmova kojih vam je verovatno pun kurac (kao meni), jer ih ima na stotine i vrlo retko su iole pristojni, ali kad jesu, onda su skoro veličanstveni (I Love You Man ili Rachel Getting Married). Tako da uvod i deo razrade treba izdržati pre nego što se film otrgne od vaše strepnje da vas čeka još jedan antiholivudski mommydaddyissue dosadnjanjanjaković.

Prva dobra stvar koju je reditelj Colin Trevorrow uradio bila je da kastuje Aubrey Plazu iz Parks and Rec i da je zamoli da radi sve isto kao u tom sitkomu. Plaza nema mnogo talenta, ali ono malo radiće posao još neko vreme na najbolji način. Ona je prgava dobrica kojoj efektno stoje sarkastični i diskreditujući onelineri. To je čini potencijalno svežom romkom partnerkom u ovoj neobičnoj (naučno-fantastičnoj?) priči o čoveku koji daje oglas da traži partnera za putovanje kroz vreme. Tim novinara iz velikog grada (novinar i dvoje internista) poslat je u mali grad da uradi priču o tome. I taman kada se vi uplašite da će za Dariju (Aubrey) to putovanje kroz vreme biti suočavanje sa majčinom smrću u detinjstvu, za novinara susret sa devojkom koja mu je priuštila prvo pušenje u srednjoj školi, a za "Indijca" pogonsko gorivo za samosatirizaciju klišea o sopstvenom narodu, Trevorrow ovaj eks-fajl rasteže još malo testirajući našu voljnost da se bavimo još jednom paranoidnom šizofrenijom usled tragedije tj državnom konspiracijom, i vrati ovaj film gde mu je mesto- u naše srce.

Sve je mahom prijatno, najviše zbog toga što likovi uvedeni u naša očekivanja o njihovoj jednodimenzionalnosti neprekidno beže od toga, radnja se malčice koprca u mestu i nije baš najbolje artikulisana, ali ljubavnici se na kraju pronalaze. I to je najbitnije. To je uvek najbitnije.

Miloše, ovo je, dakle, ona vrsta filma koju treba da gledaš sa devojkom na leptopu na putu od Niša za Beograd, a ne Uncle Boonmee Who Can Recall His Past Lives.

SELEKTAH: 7/10

1 comment:

  1. meni je ovaj film mali biser u moru tkz. nezavisnih filmova, sve je slatko i pitko , glumci odlicni a jedine zamjerke bi uputio na rezisera koji je ipak , ako je otvorio jos neke frontove radnje , morao sagledati sliku u cjelini...
    posto nema novca nema ni spektakulafnih prikaza putovanja kroz vrijeme i potjera s autima uz bar 3-4 slupana , u stvari ovo je film o zivotu kakav on je...
    8/10

    08 stu 2012 15:11:24

    eto se skoro slazemo oko filma sto nije bas slucaj ;)

    ReplyDelete