Ponekad filmovi pomognu životu da bude veći od filma
Ovaj film stiže sa Sundancea. A bavi se malom devojčicom neobičnog imena/nadimka Hushpuppy koja zajedno sa svojim, teško bolesnim ocem, živi u nekoj džungli nadomak okeana, zajedno sa naseobinom urbanih pećinskih ljudi. Sve zajedno komplet da vam se želudac okrene i da pomislite na sve one neobične filmove (Whale Rider inkludid) koji nam dočaravaju venuće i marginalizovane kulture u kojima život i dalje živi oslobođen fastfud stega.
I Beasts Of The Southern Wild sve to jeste.
A onda vas prvo (ako ne odmah) kupi Quvenzhane Wallis (koja igra petogodišnju Hushpuppy i koja je za ovu ulogu SAMO TAKO zaslužila Oskara), zatim vas proguta maestralni dekor, od udžerica u kojima ovi ljudi kao-žive preko raznoraznog džanka koji su okrenuli u svoju korist i našli mu svrhu do flore i faune koja se skoro magično stavila na raspolaganje samom filmu.
Jednostavno ne možete da poverujete kako je reditelju (Benh Zeitlin) pošlo za rukom da ovoliko dobro prodre u živote i navike ljudi koje snima i prirode koja ih okružuje. A onda još posle pročitate da mu je ovo debi film!
I da je on Jevrejin iz Njujorka.
Beasts Of The Southern Wild je na svaki način fantastičan film.
On je poetičan dokumentarac o kraju jednog sveta. Na simboličkom nivou- čak i ovog našeg. Priroda Luizijane ugušena je otpadom svojih stanovnika, oni već žive polu-primitivno, odani lovačkim i poljoprivrednim navikama svojih predaka i alkoholnom razvratu industrije koja je došla mnogo, mnogo vekova kasnije. Mitska oluja (može to biti bilo koji uragan) koja dolazi i izaziva poplave bez problema postaje ona bilbijska. Naročito kada vidite kako preživeli stanovnici započinju svoj novi, privremeni život na splavu koji neodoljivo podseća na Nojevu barku.
A tu su i mitska stvorenja (džinovske divlje svinje sa kljovama) koje se, oslobođene iz topećih lednika, vraćaju na svoja stara lovišta.
Sa njima ovaj film postaje bajka. Zbog njih kao "zveri" iz naslova prepoznajemo prirodu (prošlosti) koja dolazi po svoje i na svoje, zbog njih u maloj Hushpuppy koja se bori sa ocem, prirodom, majkom koja ju je napustila prepoznajemo duh tih zveri- nepredaju, nepredaju ni po koju cenu, i zbog njih ovaj film završava levičarsko-ekološkim maršom po poplavljenoj brani koja je do skora odvajala dva sveta- ovaj naš novi i onaj, drugi, zaboravljeni, u kome je Hushpuppy živela.
Where The Wild Things Are je jedan od filmova koji mi je pao na pamet tokom gledanja ovog, možda zbog sličnosti godina, naravi i narušenog porodičnog bekgraunda glavnih junaka i zbog lakoće sa kojom film iz okrutne realnosti prelazi u bajku, kao i zbog posvećenosti svakom jebenom detalju u filmu.
Beasts of The Southern Wild izgleda kao da je neko priklao bajku i pokazao nam šta se nalazi s druge strane njene, vrele kože. Sve ružno je i dalje ružno, ali sve što je lepo sija neverovatnijim sjajem, nadom, plemenitošću.
Teško je ostati indiferentan. Upinjao sam se iz petnih žila od samog početka.
Nešto u čoveku ga tera da bude bolja zver nego što jeste.
SELEKTAH: 10/10
PS U novembarskom "Sight and Soundu" ima genijalna recenzija ovog filma. Tip takođe kao referencu spominje Where The Wild Things Are, jedino što on misli da je ovo najgori film koji se pojavio ove godine. Isn't it a wonderful, wonderful life?!
Ovaj film stiže sa Sundancea. A bavi se malom devojčicom neobičnog imena/nadimka Hushpuppy koja zajedno sa svojim, teško bolesnim ocem, živi u nekoj džungli nadomak okeana, zajedno sa naseobinom urbanih pećinskih ljudi. Sve zajedno komplet da vam se želudac okrene i da pomislite na sve one neobične filmove (Whale Rider inkludid) koji nam dočaravaju venuće i marginalizovane kulture u kojima život i dalje živi oslobođen fastfud stega.
I Beasts Of The Southern Wild sve to jeste.
A onda vas prvo (ako ne odmah) kupi Quvenzhane Wallis (koja igra petogodišnju Hushpuppy i koja je za ovu ulogu SAMO TAKO zaslužila Oskara), zatim vas proguta maestralni dekor, od udžerica u kojima ovi ljudi kao-žive preko raznoraznog džanka koji su okrenuli u svoju korist i našli mu svrhu do flore i faune koja se skoro magično stavila na raspolaganje samom filmu.
Jednostavno ne možete da poverujete kako je reditelju (Benh Zeitlin) pošlo za rukom da ovoliko dobro prodre u živote i navike ljudi koje snima i prirode koja ih okružuje. A onda još posle pročitate da mu je ovo debi film!
I da je on Jevrejin iz Njujorka.
Beasts Of The Southern Wild je na svaki način fantastičan film.
On je poetičan dokumentarac o kraju jednog sveta. Na simboličkom nivou- čak i ovog našeg. Priroda Luizijane ugušena je otpadom svojih stanovnika, oni već žive polu-primitivno, odani lovačkim i poljoprivrednim navikama svojih predaka i alkoholnom razvratu industrije koja je došla mnogo, mnogo vekova kasnije. Mitska oluja (može to biti bilo koji uragan) koja dolazi i izaziva poplave bez problema postaje ona bilbijska. Naročito kada vidite kako preživeli stanovnici započinju svoj novi, privremeni život na splavu koji neodoljivo podseća na Nojevu barku.
A tu su i mitska stvorenja (džinovske divlje svinje sa kljovama) koje se, oslobođene iz topećih lednika, vraćaju na svoja stara lovišta.
Sa njima ovaj film postaje bajka. Zbog njih kao "zveri" iz naslova prepoznajemo prirodu (prošlosti) koja dolazi po svoje i na svoje, zbog njih u maloj Hushpuppy koja se bori sa ocem, prirodom, majkom koja ju je napustila prepoznajemo duh tih zveri- nepredaju, nepredaju ni po koju cenu, i zbog njih ovaj film završava levičarsko-ekološkim maršom po poplavljenoj brani koja je do skora odvajala dva sveta- ovaj naš novi i onaj, drugi, zaboravljeni, u kome je Hushpuppy živela.
Where The Wild Things Are je jedan od filmova koji mi je pao na pamet tokom gledanja ovog, možda zbog sličnosti godina, naravi i narušenog porodičnog bekgraunda glavnih junaka i zbog lakoće sa kojom film iz okrutne realnosti prelazi u bajku, kao i zbog posvećenosti svakom jebenom detalju u filmu.
Beasts of The Southern Wild izgleda kao da je neko priklao bajku i pokazao nam šta se nalazi s druge strane njene, vrele kože. Sve ružno je i dalje ružno, ali sve što je lepo sija neverovatnijim sjajem, nadom, plemenitošću.
Teško je ostati indiferentan. Upinjao sam se iz petnih žila od samog početka.
Nešto u čoveku ga tera da bude bolja zver nego što jeste.
SELEKTAH: 10/10
PS U novembarskom "Sight and Soundu" ima genijalna recenzija ovog filma. Tip takođe kao referencu spominje Where The Wild Things Are, jedino što on misli da je ovo najgori film koji se pojavio ove godine. Isn't it a wonderful, wonderful life?!
daj link za s&s review, ne mogu da nadjem. maja
ReplyDeletenema na netu, darling. kad dođeš kod nas, pa lepo uz tople napitke i kolače
ReplyDelete