23 January 2013

A ROYAL AFFAIR

Jedan odličan, jedan zanimljiv i jedan već toliko puta viđen film. U jednom



Prvih pola sata Nikolaj Arcelovog Berlinskog finaliste A Royal Affair zabavno je na način na koji bi se Lars Von Trier, iz faze Idiots i Boss Of It All, pozabavio "kostimiranom dramom". Sjajni Mikkel Boe Folsgaard igra danskog kralja Christiana VII koji je malo blesav, mnogo lud, dokon, lako moguće i psihijatriski slučajčić, čije ponašanje pod opsadom drži čitavu dvorsku svitu. Ugovorena ženidba sa engleskom princezom Caroline (odlična Alicia Vikander), čime film počinje, za njega je kamen oko vrata i još jedno podsećanje na to koliko mu je kraljevskom pozicijom sloboda uskraćena, a ne data. Tek pojavom nemačkog lekara Johanna Friedricha Struenseea (neprejebivi Mads Mikkelsen, ovaj put nešto nesnađen u manirima epohe) Christian steče druga koji ga razume i koji mu pruža podršku kakva mu je potrebna. Struensee u Dansku ubuđalu od stajanja u vremenu donosi (krišom) prosvetiteljske ideje koje dvorski savet i katolička crkva neće baš tako lako prihvatiti.

Tu sjajne iskorake iz uobičajene spečenosti likova i radnje u "kostimiranoj drami" prekida povratak na spečene likove i radnju u vidu dve, a možda i tri, paralelne priče. Jedna od njih je ljubavna priča koja se razvija između Caroline i Struenseea (inače, čitav film je nepotrebno Carolinin flešbek iz izgnanstva) koja ostaje u senci već prepoznatljive erotske romanse u tajnosti, kakvu smo u znatno boljoj izvedbi gledali u Tudors, recimo. Druga priča prati odnos Christiana i Struenseea gde ovaj prvi stiče sve više samopouzdanja, a ovaj drugisve više kreće da preko njega popločava svoj put do pakla, pre svega dobrim namerama prema vazda nezahvalnom danskom seljaku. Na talasu liberalnih ideja ukida se cenzura, surova kažnjavanja, otvaraju se prihvatilišta za ostavljenu decu... Sve to nije prikazano naročito autentično, i nakon incijalne scene sa prebijenim seljačićem ostavljenim na drvenom magarcu da istruli sve što sledi su mahom montažne sekvence proglašenja i oglašavanja zakona. I taj segment ekranizacije istorijskih promena u Danskoj mogao bi da zauzme svoj sopstveni tok.

Kako je Christian i upadljiv i zabavan lik, ostali junaci naše priče imaju ozbiljnih problema da nam zadrže pažnju i Arcel zapravo do kraja filma ne uspeva da ostatak tima i radnje izbalansira sa njim. Čak i ukoliko su dvorske spletke vaš kapofti mislim da ćete se ovde više dosađivati nego zabavljati mehanikom dvorske mašinerije. Pri tome, neki od junaka (poput Christianove maćehe, polu-brata, pa i nekih članova saveta) ozbiljno su zanemarani u karakterizaciji i detaljima, a poverene su im ozbiljne uloge, naročito u drugom delu filma.

A Royal Affair na kraju sa pomalo žilendžimovskom setom raspliće priču o jednoj skoro '68-aškoj žurci čiji su glavni akteri neplanirano i iznenadno završili međusobno prevareni jedni od drugih. Na metaforičnom nivou ovaj nemilosrdni princip naših života probijen je svetlom koje Christianova deca puštaju u očevu sobu i istorijskim podacima o tome kako su njegovi naslednici vratili Dansku na Struenseeove pute.

SELEKTAH: 6minus/10

No comments:

Post a Comment