Za deset godina ovo bi trebalo da bude kultni film kao Fame ili Rocky Picture Horror Show
Ako ostavimo Project X po strani, kao remek-delo u sopstvenoj kategoriji, Pitch Perfect je verovatno najbolja holivudska komedija koju sam gledao prošle godine. Najviše zbog toga što je presmešna.
Inspiraciju za ovaj satirični osvrt sa pozamašnom dozom kempa svakako su pružili serijali poput Glee i rijaliti serijali poput Glee Project i svi oni u kojima takmičari pevaju, pevaju i igraju, samo igraju, sami, u parovima, u parovima i grupama, samo debeli, samo crnci "iz kraja", samo razvedene domaćice iz Atlante... U isto vreme, Pitch Perfect je, baš kao Bridesmaids pretprošle godine (plakat za ovaj film je čak bezobrazno direktan u tom smislu), ogroman fuckoff ideji da su samo muškarci udruženi u muškarciznajuzašto timove smešni. Žene kolju. Plus, jebeno su seksi. Plusplus, sve što rade "kao muškarci" njima stoji bolje i smešnije.
U osnovnu premisu filma mi je teško da poverujem da je utemeljena u realnosti, ali nije ni bitno- na nekom koledžu ("cause high school sucks!") pored standardnih Sigma, Beta, Delta grupa imamo i grupe koje okupljaju studente oko muzičkih aktivnosti- kao što su akapela grupe, koje se potom takmiče na regionalnim i nacionalnim takmičenjima (Spellbound-style). Apsolutni šampioni su boysbandoliki skoro gejevi Treble Makers koji sa nekakvim rimejkom audiovizuelne postavke N'Sync trijumfuju na svim takmičenjima. Njihovi ljuti rivali su večiti luzeri, The Bellas (hhhhaaa twaahhhhlajhhht), koje čine samo devojčice.
Anna Kendrick igra Becu koja stiže na univerzitet kao freš(vu)men, zainteresovana jedino i samo da pravi svoju muziku. Kada joj otac obeća da će finansirati njen put u LA da postane novi P Diddy, ako ne zavoli faks, ona mu obećava da će se pridružiti nekoj od grupa i pokušati da "uživa u koledžu". I pridružuje se Bellas. To pored nje čine i Fat Amy (čije je pravo ime Fat Patricia), militantna crna lezbejka (nije kliše, već sprdačina sa klišeom), riba sa ogromnim sisama, Japanka koja se jedva čuje kad priča i još neke cice, mahom slatke.
Debitant Jason Moore i njegova sjajna scenaristkinja Kay Cannon (koja je zanat ispekla na 20 epizoda 30 Rocks i par epizoda New Girl) ne menjaju mnogo u tipičnoj žanrovskoj postavci ove muzičke komedije- luzeri treba da pobede, glavna junakinja imaće sukob sa grupom, pa će se pomiriti, pa će pobediti. Međutim, šampioni nisu toliko antipatični, luzeri su urnebesni, probe i nastupi efektno eksploatišu "R-rated" materijale i ne libe se da spoje žene i povraćku. Jason Moore ima fenomenalan osećaj da uhvati i kreira komično, kao i da očigledno duhovitom scenariju ne skraćuje krila. Plus- najveći plus ovog filma je što ne zanemaruje epizodiste, već im naprotiv svima pravi prostora da "ispadnu smešni".
Feministički momenat ovog filma, uz sentimentalno osvrtanje na Hughesov Breakfast Club, jasno govori da Pitch Perfect sebe vidi kao promotera novih vrednosti, nove (inteligentne) komedije koja je dostojna da se nadoveže na tako svetlu tradiciju. Iako se bavi materijalom u kome su akteri manje-više stoka ispranih mozgova u potrazi za prečicom do svojih 15 minuta slave, on se prema njima ni jednog trenutka ne odnosi tako i zapravo koristi čitavo takmičenje na jedan tradcionalan (htedoh reći- socijalistički) način da pokaže koliko su i takve stvari zgodna odskočna daska da se mladi ljudi zbliže, spoje i proguraju sve svoje mane, bubice i kretenizme u prvi plan, bez mnogo rizika po svoju psihu i budućnost.
Anna Kendrick je bombonica koja pokazuje da prava glumica mora da se trudi u svim prilikama koje su joj pružene, i stanovita stidljivost koja, rekao bih, dolazi od njenog očiglednog nepripadanja ovom svetu super joj je poslužila da svom liku da neophodne emocije.
Mclovin ima kejmio na početku i kraju filma, čime je pružena ruka i Appatowoj ekipi. Na stranu što je ovaj sjajan.
Dakle, sprdačina, smeh. smeh, SMEH, kemp, sjajni aranžmani velikih hitova (naročito su akapela dueli na krovu hit!) i zabavni mešapovi. Sve ono što Glee nije. Skoro nikada bio.
SELEKTAH: 9plus/10
Ako ostavimo Project X po strani, kao remek-delo u sopstvenoj kategoriji, Pitch Perfect je verovatno najbolja holivudska komedija koju sam gledao prošle godine. Najviše zbog toga što je presmešna.
Inspiraciju za ovaj satirični osvrt sa pozamašnom dozom kempa svakako su pružili serijali poput Glee i rijaliti serijali poput Glee Project i svi oni u kojima takmičari pevaju, pevaju i igraju, samo igraju, sami, u parovima, u parovima i grupama, samo debeli, samo crnci "iz kraja", samo razvedene domaćice iz Atlante... U isto vreme, Pitch Perfect je, baš kao Bridesmaids pretprošle godine (plakat za ovaj film je čak bezobrazno direktan u tom smislu), ogroman fuckoff ideji da su samo muškarci udruženi u muškarciznajuzašto timove smešni. Žene kolju. Plus, jebeno su seksi. Plusplus, sve što rade "kao muškarci" njima stoji bolje i smešnije.
U osnovnu premisu filma mi je teško da poverujem da je utemeljena u realnosti, ali nije ni bitno- na nekom koledžu ("cause high school sucks!") pored standardnih Sigma, Beta, Delta grupa imamo i grupe koje okupljaju studente oko muzičkih aktivnosti- kao što su akapela grupe, koje se potom takmiče na regionalnim i nacionalnim takmičenjima (Spellbound-style). Apsolutni šampioni su boysbandoliki skoro gejevi Treble Makers koji sa nekakvim rimejkom audiovizuelne postavke N'Sync trijumfuju na svim takmičenjima. Njihovi ljuti rivali su večiti luzeri, The Bellas (hhhhaaa twaahhhhlajhhht), koje čine samo devojčice.
Anna Kendrick igra Becu koja stiže na univerzitet kao freš(vu)men, zainteresovana jedino i samo da pravi svoju muziku. Kada joj otac obeća da će finansirati njen put u LA da postane novi P Diddy, ako ne zavoli faks, ona mu obećava da će se pridružiti nekoj od grupa i pokušati da "uživa u koledžu". I pridružuje se Bellas. To pored nje čine i Fat Amy (čije je pravo ime Fat Patricia), militantna crna lezbejka (nije kliše, već sprdačina sa klišeom), riba sa ogromnim sisama, Japanka koja se jedva čuje kad priča i još neke cice, mahom slatke.
Debitant Jason Moore i njegova sjajna scenaristkinja Kay Cannon (koja je zanat ispekla na 20 epizoda 30 Rocks i par epizoda New Girl) ne menjaju mnogo u tipičnoj žanrovskoj postavci ove muzičke komedije- luzeri treba da pobede, glavna junakinja imaće sukob sa grupom, pa će se pomiriti, pa će pobediti. Međutim, šampioni nisu toliko antipatični, luzeri su urnebesni, probe i nastupi efektno eksploatišu "R-rated" materijale i ne libe se da spoje žene i povraćku. Jason Moore ima fenomenalan osećaj da uhvati i kreira komično, kao i da očigledno duhovitom scenariju ne skraćuje krila. Plus- najveći plus ovog filma je što ne zanemaruje epizodiste, već im naprotiv svima pravi prostora da "ispadnu smešni".
Feministički momenat ovog filma, uz sentimentalno osvrtanje na Hughesov Breakfast Club, jasno govori da Pitch Perfect sebe vidi kao promotera novih vrednosti, nove (inteligentne) komedije koja je dostojna da se nadoveže na tako svetlu tradiciju. Iako se bavi materijalom u kome su akteri manje-više stoka ispranih mozgova u potrazi za prečicom do svojih 15 minuta slave, on se prema njima ni jednog trenutka ne odnosi tako i zapravo koristi čitavo takmičenje na jedan tradcionalan (htedoh reći- socijalistički) način da pokaže koliko su i takve stvari zgodna odskočna daska da se mladi ljudi zbliže, spoje i proguraju sve svoje mane, bubice i kretenizme u prvi plan, bez mnogo rizika po svoju psihu i budućnost.
Anna Kendrick je bombonica koja pokazuje da prava glumica mora da se trudi u svim prilikama koje su joj pružene, i stanovita stidljivost koja, rekao bih, dolazi od njenog očiglednog nepripadanja ovom svetu super joj je poslužila da svom liku da neophodne emocije.
Mclovin ima kejmio na početku i kraju filma, čime je pružena ruka i Appatowoj ekipi. Na stranu što je ovaj sjajan.
Dakle, sprdačina, smeh. smeh, SMEH, kemp, sjajni aranžmani velikih hitova (naročito su akapela dueli na krovu hit!) i zabavni mešapovi. Sve ono što Glee nije. Skoro nikada bio.
SELEKTAH: 9plus/10
No comments:
Post a Comment