Varljivo leto u Norveškoj
Nema ničeg posebnog u ovom filmu. Sem činjenice da je u ulozi u kojoj obično gledamo dečaka sada devojčica.
U norveškom mestašcetu koga preziru svi njegovi stanovnici koji imaju svoje zube, tinejdžerka Alma prolazi kroz svoju prvu "horny" fazu. Momenat u kome je upoznajemo deluje kao tipičan- ona leži na podu u kuhinji i masturbira dok preko telefona biva navođena preko seks-linije, dok sve to posmatra njen pas. Alma je zaljubljena u Arthura i neprekidno ima Twilight fantazije u kojima on dolazi, penje se u njenu sobu kroz prozor, nežno je ljubi, a onda dolazi vreli seks. Međutim, Arthur se uglavnom ponaša kao osoba koja je preživela dva šloga i sad ima problema da se izrazi. Sve dok na jednoj domomladinskoj žurci Arthur ne priđe Almi i ne prisloni svoj penis "Klip-style" uz njenu suknju. Alma to ispriča svojim prijateljicama, ali niko joj ne veruje, uključujući i Arthura koji negira čitav događaj.
Nakon toga za Almu počinje mini-pakao koji se realizuje kroz seriju poznatih klišea u kojima mala sredina još manjih kapaciteta guši jedinku koja nema problem sa sobom, prijateljice je se odriču, majka biva komično prestravljena seksualnim interesovanjima svoje ćerke, a naša Alma, baš kao i naš Petar Cvetković, koristi svaku priliku da mašta o načinima na koje će njena upaljena vagina naći smiraj.
Rediteljka, pa još i debitantkinja, Jannicke Systad Jacobsen tinejdžerske uloge podelila je naturščicima, međutim, to je, sem povremenog šarma stidljivosti, uglavnom rezultiralo amaterskom realizacijom iovako nedovoljno autentično postavljenih scena. Umesto da ih privede tome da se stide zbog akcija njihovih likova, glumci su delovali kao da se stide jedni od drugih. Helene Bergsholm koja igra Almu i Matias Myren (koji izgleda kao mlađi brat Mortena Harketa i) koji igra Arthura možda u čitavoj postavci jesu i najslabije karike. Sa sopstvenim klišeima daleko su se bolje iznele glumice koje igraju sestre Ingrid i Saralou.
Ne znam, možda film daje povoda za diskusiju o dočaranoj "ženskoj inicijativi" i eventualno postavljenom feniminstičkom uglu gledanja na uobičajeno mušku coming-of-age priču, ali, kao što rekoh, sem zamene uloga, ničeg posebnijeg za mene ovde nije bilo.
SELEKTAH: 3plus/10
Nema ničeg posebnog u ovom filmu. Sem činjenice da je u ulozi u kojoj obično gledamo dečaka sada devojčica.
U norveškom mestašcetu koga preziru svi njegovi stanovnici koji imaju svoje zube, tinejdžerka Alma prolazi kroz svoju prvu "horny" fazu. Momenat u kome je upoznajemo deluje kao tipičan- ona leži na podu u kuhinji i masturbira dok preko telefona biva navođena preko seks-linije, dok sve to posmatra njen pas. Alma je zaljubljena u Arthura i neprekidno ima Twilight fantazije u kojima on dolazi, penje se u njenu sobu kroz prozor, nežno je ljubi, a onda dolazi vreli seks. Međutim, Arthur se uglavnom ponaša kao osoba koja je preživela dva šloga i sad ima problema da se izrazi. Sve dok na jednoj domomladinskoj žurci Arthur ne priđe Almi i ne prisloni svoj penis "Klip-style" uz njenu suknju. Alma to ispriča svojim prijateljicama, ali niko joj ne veruje, uključujući i Arthura koji negira čitav događaj.
Nakon toga za Almu počinje mini-pakao koji se realizuje kroz seriju poznatih klišea u kojima mala sredina još manjih kapaciteta guši jedinku koja nema problem sa sobom, prijateljice je se odriču, majka biva komično prestravljena seksualnim interesovanjima svoje ćerke, a naša Alma, baš kao i naš Petar Cvetković, koristi svaku priliku da mašta o načinima na koje će njena upaljena vagina naći smiraj.
Rediteljka, pa još i debitantkinja, Jannicke Systad Jacobsen tinejdžerske uloge podelila je naturščicima, međutim, to je, sem povremenog šarma stidljivosti, uglavnom rezultiralo amaterskom realizacijom iovako nedovoljno autentično postavljenih scena. Umesto da ih privede tome da se stide zbog akcija njihovih likova, glumci su delovali kao da se stide jedni od drugih. Helene Bergsholm koja igra Almu i Matias Myren (koji izgleda kao mlađi brat Mortena Harketa i) koji igra Arthura možda u čitavoj postavci jesu i najslabije karike. Sa sopstvenim klišeima daleko su se bolje iznele glumice koje igraju sestre Ingrid i Saralou.
Ne znam, možda film daje povoda za diskusiju o dočaranoj "ženskoj inicijativi" i eventualno postavljenom feniminstičkom uglu gledanja na uobičajeno mušku coming-of-age priču, ali, kao što rekoh, sem zamene uloga, ničeg posebnijeg za mene ovde nije bilo.
SELEKTAH: 3plus/10
Nadam se da sam ovde dospeo zbog male sredine a ne upaljene vagine... a kad pomislim da je malo falilo da ne pročitam.
ReplyDeletePošto se ne pratimo na Tviteru- Postao sam literarni lik, pandan napaljenoj tinejdžerki iz malog norveškog mesta, ne moram ni d' idem u veliko dansko mesto.
ReplyDeleteDa završim razgovor sa sobom- stvarno sam šaranče koje je manje previdelo podnaslov a više zaboravilo da mu je S. Š. /prez/imenjak jer misli da se Sunce okreće oko Jagodine; ne znam, mislim da si prestrog prema tako nežnim godinama, simpa je film, smejuljenje mi je bilo pravilno raspoređeno tokom celog trajanja mada sam se setno sećao na to ne baš supersimpatično vreme. 3+ bi, verujem- nadam se ne, dao i ovom medu http://youtu.be/H2GQeBkRuOA a ja sam tad i https://www.youtube.com/watch?v=0pC77cuATEQ davao 5- /sad, posle 5 njihovih koncerata i 10+ godina, dajem 4+/- u potpisu, P. Šarančić.
ReplyDeletepetre,
ReplyDeletea ovo ti kažem najiskrenije- iz tvog komentara u komentar ja sam sve manje razumeo. možda je moj hronični umor, a možda su tvoja očekivanja spram moje inteligencije nerealna.
:) To prvo. ,-) Šta tek reći o mojoj indulgenciji kacam mislio da sam ja u tekstu /uklapa se/ iako si lepo napisao da je kVarljivo leto u Norveškoj...
ReplyDeleteIzgleda da Skoddeheimen ni ne postoji /na Gugl mapi/, osim u baJagodini...
Nadam se da ti se dopada Med /V-VI put mi ide plejlista zaredom/ & Moonspell