ANOTHER EARTH

Melodramatična naučna-fantastika ili naučno-fantastična melodrama

Pročitajte prvo prvi pasus ove recenzije. Mislim da je film za koji pišem da sam ga zaboravio upravo Another Earth, Mikea Chailla. Iako konceptualno, tematski i energijom on odudara od reumatične estetike i introspekcijskog tona ostalih spomenutih filmova. 

Radnju je nemoguće ni u najbazičnijem obliku izložiti bez spojlovanja najbitnijeg dela filma. Ovo je pasus koji vam ostavlja dovoljno vremena da skrenete pogled i kliknete na neki drugi sajt.

U Another Earth imamo neobičnu situaciju. Pravo niotkuda pored Zemlje se pojavila nova planeta koja joj neviđeno liči. Kako ovo nije film koji pretenduje na bilo kakvu astronomsko-fizičku verovatnost ne kaže se gde je ta planeta čučala dok je nismo primetili, kao ni zašto nam je posle četiri godine bliža nego kad smo je prvi put primetili, a da pri tome niko ne spominje potencijalni sudar. Te večeri, kada je planeta prvi put primećena na nebu kao plava tačka pored Severne zvezde, jedna tinejdžerka vraća se malčice pijana sa žurke na kojoj je proslavljala to što su je primili na MIT. Na raskrsnici koju treba da prođe jedan kompozitor u kolima sa svojom trudnom ženom i petogodišnjim sinom čeka da se upali zeleno svetlo. I onda na hip hop stanici (!) koju tinejdžerka sluša oglase da se pojavila zvezda i ona provori kroz prozor da je vidi...

Četiri godine kasnije još jednom se nalazimo u filmu Ordinary People, Roberta Redforda, koji sam više puta navodio kao bogaocatvorca modernog američkog nezavisnog filma. Tinjdžerka Rhoda izlazi iz zatvora i pokušava da odustane od što više života, dok joj nova planeta džudži nad glavom, dok se kompozitor oporavlja od kome suočen sa tragičnim činjenicama zbog kojih žali što se ikada probudio iz nje. Another Earth je film o pokušaju dvoje ljudi da, kroz zajednički odnos (ona postaje njegova čistačica, a on je ne prepoznaje, jer ima problema sa sećanjem) prežive zločin&kaznu, pravdu&nepravdu, krivicu&oproštaj...

Chaillova poruka, ako je ja nisam shvatio previše bukvalno, jeste da je osećaj krivice (s jedne strane) i osećaj stravičnog gubitka (s druge strane) nemoguće prevazići, već da je za to potrebna naučna-fantastika, druga planeta, paralelni svet, čudo... Jer, ispostaviće se, na Drugoj planeti izgleda žive naše kopije, naši odrazi u ogledalu, a teorija kaže da su se nakon otkrivanja Druge planete naši njihovi životi po prvi put rasinhronizovali odnosno nastavili različitim putevima. Chaill osnovnom postavkom povlači liniju do koje je melodrama moguća, a nakon koje mogućnost njene realizacije mora da zadre u domen neke fantastike/bajke da bi stvari iole mogle da se zacele, i ona napravila pun krug. Naravno, prihvatam da je ovo i pojednostavljeno i banalno i budalasto tumačenje s moje strane.

Chaill, ipak, pravi naučno-fantastični film o dve iste planete koje nakon susreta počinju da žive različite živote. Taj preokret simbolično je dat kroz sudar tj tragediju koja se dešava na početku filma nakon koje i životi naših junaka bivaju radikalno promenjeni. I dok pojava druge planete samo romori u pozadini dok se ne stvori prilika za njeno deus ex machina dejstvo, mi smo žrtvovani dobro znanom obrascu u kome krivac iskupljenja radi pristaje na sva moguća (samo)poniženja dok skoro ne postane žrtva, a u ovom filmu (kao i u onom somnabulnom sa Halle Berry) to sve pokušava da se realizuje kroz bizarnu erotsku romansu, koja, očekivano, donosi više štete nego koristi. I taj segment filma je najslabiji, najneuverljiviji i najispunjeniji pseudo-zenom na temu opraštanja Ali i najveći deo filma.

Poslednja scena koja funkcioniše kao neki razrešavajući tvist samo potvrđuje da je bilo nemoguće uspostaviti ravnotežu između težine tragedije i svega onoga što na svim nivoima naših života donosi pojava nove planete (nove mogućnosti, nove nade...). Potvrda oproštaja dolazi nam mehanički i hladno koliko i saznanje da je ponuđeni kod tamo negde otvorio vrata neke kapsule. A verujem da to nije bila katarza kojoj smo se nadali. Što me/ vas opet vraća na ono budalasto tumačenje od pre dva pasusa.

SELEKTAH: 4minus/ 10