Mama Mia!
Činjenica da je ovom projektu ko-kumovao Guillermo Del Toro me je ostavila poprilično ravnodušnim. S druge strane to je glavni "selling point" ovog filma. Šta to u prevodu znači? Očekujte još jednu jezivu, bajkoliku priču u kojoj su (verovatno) glavni akteri deca, koja ne pretenduje samo da vas uplaši, već i da vas natera da se "zapitate" (kako ne biste imali grižu savesti što ste gledali "još jedan glupi horor film").
Naravno da volim kad je sve na nivou scenarija savršeno. I naravno da se trudim da film ne gledam samo kao na to koliko je izvedeni građevinski projekat unizio/unapredio/izmenio predviđeni arhitektonski plan, ali u filmu Mama ima stvari koje su zaista neoprostivo izošljarene.
Ako volite spojlere, follow me!
Na početku filma se gomilaju dešavanja za koja nam se čini da pripremaju "inteligentan" teren za ono što sledi, a zapravo se radi o nepotrebno nabacanim Mekgafinima koji tokom prvih dvadeset minuta uglavnom vode film u smeru od koga se nakon toga samo tako odustalo. Pretpostavljam da je to rezultat scenarističkog šibanja Neila Crossa (oca Luthera) i bračnog (bratsko-sestrinskog?) para Muschietti. Dakle- tata, koji je uspešan biznismen, nakon što je ubio mamu (jer im baš nije išlo) dolazi kući po svoje dve ćerke (dok sam to gledao zaboravio sam da se pitam ko čuva ove dve (4 i 2 godine)). Potom zajedno sa njima juri planinskim putem prekrivenim snegom. Ne znamo kuda ide, a ni on. Kad čak i malo dete shvati da ćale juri prebrzo, on se izdere na njih i potom sleti sa puta. Međutim, iako se album survao dobrih stotinak metara i udario u drvo niko nije ni najmanje povređen. Nakon toga tata i deca nastavljaju peške. Pošto smo u šumi više niko ne sme da ga pita- Kuda sad, care?! Potom stižu do jedne napuštene kolibe...
PET godina kasnije (!) mi vidimo da stric (koga igri isti glumac kao i tatu, dakle blizanci su, zašto je to važno?, nije!, shut the fuck up!) i dalje, iako siromašan, troši i vreme i novac da pronađe brata i nećake. Čak na zidu ima mape, isečke iz novina i ne vidimo šta još pošto samo sveti petar zna šta bi tu još moglo da se nađe! Za njega rade dva (evidentno) najveća bolida koja su ikada krenula da pronađu nekoga, jer im je trebalo PET godina da nađu slupani auto i kolibu koja se u najjjjgorem slučaju nalazi na stotinak kilometara od kuće iz koje su deca oteta. O tome kako je i zašto zakazao GPS tracking device na novom mercedesu kolege iz Štutgarta će jednog dana dati svoje tumačenje. I ta dva bolida, dakle, nađu devojčice u kolibi, a njih dve su u međuvremenu postale prave male Nele.
Striko deli svoj stančić sa Jessicom Chastain, koja je basistkinja u (goth?) rock bendu (i to apsolutno nema nikakve jebene veze ni sa čim sem što je izgovor da ova izgleda kao Headbanger's Ball varijanta Louise Brooks). Nakon niza peripetija, koje uključuju psihijatra koji jedno vreme ima značajnu ulogu, a potom bude povučen iz scenarija kao da ga nikada nije ni bilo i baka-tetku koja iz samo njoj znanih razloga nastupa kao Cruella De Ville, deca počinju da žive sa strikom i Jessicom. Biće to prilika za Jessicu da se, u pravom smislu reči, izbori za to da deci postane "mama". Iako deluje da deca potiču iz bogate porodice, niko ne kaže zašto striko mora da pristaje na neprijatne ponude da bi se snašao za mesto gde će živeti, a jednostavo ne ode u kuću svog brata ili iskoristi pare koje su za njim ostale...
Deca glumci su prilično dobri, naročito ova mlađa. Jessica se zaista trudila da prstima pokrije sve rupe na ovoj saksiji, dok ostatak ekipe dejstvuje odlično za B-produkciju. Efekti su prebjedni, a narrročito za standarde koje Del Toro drži (samo za sebe). Jeza se uglavnom oslanja na prepoznatljive elemente španskog horora sa duhovima i kombinuje ih na skoro Alien način sa gimanastikom Sadako Yamamure
Pokušaj da se iz gomile nabacanih govana film izdigne u bajku koja ""moralizuje"" (dupli navodnici namerni) arhetipsku ulogu majke i potom kao rešenje nudi podelu "kavkaskog kruga" duboko me je uznemirila i ni na koji način ne mogu da je razumem, i za mene je to najstrašniji deo filma. Uprkos uznemirujućem, utešnom i patetičnom kadru u kome mlađa devojčica i njena "mama" nalaze nešto što je krosover hrišćanskog uznosa sa budističkom idejom inkarnacije ovo je za mene bio katastrofalan pokušaj izvlačenja iz vrlo, vrlo unhappy enda.
Najinteresantnije od svega je da me ovaj film sve više nervira što više razmišljam o njemu.
SELEKTAH: 3minus/ 10
Činjenica da je ovom projektu ko-kumovao Guillermo Del Toro me je ostavila poprilično ravnodušnim. S druge strane to je glavni "selling point" ovog filma. Šta to u prevodu znači? Očekujte još jednu jezivu, bajkoliku priču u kojoj su (verovatno) glavni akteri deca, koja ne pretenduje samo da vas uplaši, već i da vas natera da se "zapitate" (kako ne biste imali grižu savesti što ste gledali "još jedan glupi horor film").
Naravno da volim kad je sve na nivou scenarija savršeno. I naravno da se trudim da film ne gledam samo kao na to koliko je izvedeni građevinski projekat unizio/unapredio/izmenio predviđeni arhitektonski plan, ali u filmu Mama ima stvari koje su zaista neoprostivo izošljarene.
Ako volite spojlere, follow me!
Na početku filma se gomilaju dešavanja za koja nam se čini da pripremaju "inteligentan" teren za ono što sledi, a zapravo se radi o nepotrebno nabacanim Mekgafinima koji tokom prvih dvadeset minuta uglavnom vode film u smeru od koga se nakon toga samo tako odustalo. Pretpostavljam da je to rezultat scenarističkog šibanja Neila Crossa (oca Luthera) i bračnog (bratsko-sestrinskog?) para Muschietti. Dakle- tata, koji je uspešan biznismen, nakon što je ubio mamu (jer im baš nije išlo) dolazi kući po svoje dve ćerke (dok sam to gledao zaboravio sam da se pitam ko čuva ove dve (4 i 2 godine)). Potom zajedno sa njima juri planinskim putem prekrivenim snegom. Ne znamo kuda ide, a ni on. Kad čak i malo dete shvati da ćale juri prebrzo, on se izdere na njih i potom sleti sa puta. Međutim, iako se album survao dobrih stotinak metara i udario u drvo niko nije ni najmanje povređen. Nakon toga tata i deca nastavljaju peške. Pošto smo u šumi više niko ne sme da ga pita- Kuda sad, care?! Potom stižu do jedne napuštene kolibe...
PET godina kasnije (!) mi vidimo da stric (koga igri isti glumac kao i tatu, dakle blizanci su, zašto je to važno?, nije!, shut the fuck up!) i dalje, iako siromašan, troši i vreme i novac da pronađe brata i nećake. Čak na zidu ima mape, isečke iz novina i ne vidimo šta još pošto samo sveti petar zna šta bi tu još moglo da se nađe! Za njega rade dva (evidentno) najveća bolida koja su ikada krenula da pronađu nekoga, jer im je trebalo PET godina da nađu slupani auto i kolibu koja se u najjjjgorem slučaju nalazi na stotinak kilometara od kuće iz koje su deca oteta. O tome kako je i zašto zakazao GPS tracking device na novom mercedesu kolege iz Štutgarta će jednog dana dati svoje tumačenje. I ta dva bolida, dakle, nađu devojčice u kolibi, a njih dve su u međuvremenu postale prave male Nele.
Striko deli svoj stančić sa Jessicom Chastain, koja je basistkinja u (goth?) rock bendu (i to apsolutno nema nikakve jebene veze ni sa čim sem što je izgovor da ova izgleda kao Headbanger's Ball varijanta Louise Brooks). Nakon niza peripetija, koje uključuju psihijatra koji jedno vreme ima značajnu ulogu, a potom bude povučen iz scenarija kao da ga nikada nije ni bilo i baka-tetku koja iz samo njoj znanih razloga nastupa kao Cruella De Ville, deca počinju da žive sa strikom i Jessicom. Biće to prilika za Jessicu da se, u pravom smislu reči, izbori za to da deci postane "mama". Iako deluje da deca potiču iz bogate porodice, niko ne kaže zašto striko mora da pristaje na neprijatne ponude da bi se snašao za mesto gde će živeti, a jednostavo ne ode u kuću svog brata ili iskoristi pare koje su za njim ostale...
Deca glumci su prilično dobri, naročito ova mlađa. Jessica se zaista trudila da prstima pokrije sve rupe na ovoj saksiji, dok ostatak ekipe dejstvuje odlično za B-produkciju. Efekti su prebjedni, a narrročito za standarde koje Del Toro drži (samo za sebe). Jeza se uglavnom oslanja na prepoznatljive elemente španskog horora sa duhovima i kombinuje ih na skoro Alien način sa gimanastikom Sadako Yamamure
Pokušaj da se iz gomile nabacanih govana film izdigne u bajku koja ""moralizuje"" (dupli navodnici namerni) arhetipsku ulogu majke i potom kao rešenje nudi podelu "kavkaskog kruga" duboko me je uznemirila i ni na koji način ne mogu da je razumem, i za mene je to najstrašniji deo filma. Uprkos uznemirujućem, utešnom i patetičnom kadru u kome mlađa devojčica i njena "mama" nalaze nešto što je krosover hrišćanskog uznosa sa budističkom idejom inkarnacije ovo je za mene bio katastrofalan pokušaj izvlačenja iz vrlo, vrlo unhappy enda.
Najinteresantnije od svega je da me ovaj film sve više nervira što više razmišljam o njemu.
SELEKTAH: 3minus/ 10
No comments:
Post a Comment