Nerazbiveno do kraja
Stvarno ne znam čime je Smashed zaslužio baz na prošlogodišnjem Sundance festivali, kao ni specijalnu nagradu žirija. Bavljenje (večito) spornom i angažovanom temom alkoholizma, samo sada smeštenom u dob (tridesetogodišnjaci) u kojoj do sada nismo navikli da je susrećemo, ovde je određeno bez pravog insajta i na način koji isključuje da razvoj priče i njen kraj mogu da budu bilo kakvo iznenađenje čak i za prosečnog gledaoca. I, da, tu mislim i na ambivalentan završetak u kome ne znamo da li će Kateino pristajanje na Charliejev poziv na igru zapravo završiti njihovim zajedničkim stropoštajem u još jedan alkoholni ponor.
Kate (Mary Elizabeth Winstead) i Charlie (Aaron Breaking Bad Paul) su muž i žena. Ona je učiteljica u osnovnoj školi, on je (rok?) novinar koji radi za veb publikacije od kuće. Njih dvoje su u ljubavi, rekao bih srećnom braku i alkosi su. Do problema dolazi kada Kate bljugne na času, iz čega se razvija niz okolnosti od kojih mnoge dovode u pitanje osnovnu žanrovsku postavku filma (drama), pre svega zahvaljujući naporima Megan Mullally (igra direktorku škole) i Nicka Offermana (igra kolegu učitelja) da glume ozbiljno, zbog čega film rado ide ka blago crnoj komediji. Reditelj James Ponsoldt (Off The Black), inače student Jejla i magistar na Kolumbiji, tretira tu situaciju kao da je to prvi eksces bezgrešne Kate, a s druge strane šalje nam signale da je opijanje njihova praksa već više godina, zbog čega se mi s pravom pitamo- kako joj se nešto slično nije potkralo ranije? Od tog trenutka počinje i tretman njenih kolega u školi kao da su ili ona ili oni novi i ne poznaju se i nisu imali nikakvog kontakta ranije. Sve to već ukazuje na traljavo promišljen scenario.
Kate će se ubrzo potom odati čarima AA sesija, dok će njen muž nastaviti da loče i to će rezultirati njenim povratkom u alkohol (surprise, surprise!), a potom i na pravi put (o, da li?...). U tom parčencetu priče smešteno je par situacija koje ilustruju tip njihovog opijanja (nekreativni white trash), stepen njenog ljudskog stropoštavanja pod alkoholom (jedini autentičan momenat filma), kao i dosta besmisleni do nejasni susreti Kate sa pomenutim kolegama koji uprkos potencijalu ne rezultiraju zanimljivim pod-epizodama.
Smashed deluje kao da bi želeo da bude kul u bavljenju problemom koji nije kul (tj za zezanje), ali ne zna kako da to uradi, pa većina stvari ostaje jezivo nedorečena i/ili neprodubljena. Kateina alko-porodična linija dodatno ubija ideju alkohola kao izabranog lajfstajla (Leaving Las Vegas) čime se edukativno-Lifetimeovski momenat ovog filma samo povećava, naročito u kontekstu poente da je spas za Kate težak, ali moguć. Kao i da društvo mora da ima razumevanja i bla bla i blablb za sve one koji pokušavaju da se otarase ovog poroka.
Kao (još uvek) mlad čovek radije bih izabrao dupli Jack nego gledanje ovog filma. Da sam bio u prilici da biram...
SELEKTAH: 2/10
Stvarno ne znam čime je Smashed zaslužio baz na prošlogodišnjem Sundance festivali, kao ni specijalnu nagradu žirija. Bavljenje (večito) spornom i angažovanom temom alkoholizma, samo sada smeštenom u dob (tridesetogodišnjaci) u kojoj do sada nismo navikli da je susrećemo, ovde je određeno bez pravog insajta i na način koji isključuje da razvoj priče i njen kraj mogu da budu bilo kakvo iznenađenje čak i za prosečnog gledaoca. I, da, tu mislim i na ambivalentan završetak u kome ne znamo da li će Kateino pristajanje na Charliejev poziv na igru zapravo završiti njihovim zajedničkim stropoštajem u još jedan alkoholni ponor.
Kate (Mary Elizabeth Winstead) i Charlie (Aaron Breaking Bad Paul) su muž i žena. Ona je učiteljica u osnovnoj školi, on je (rok?) novinar koji radi za veb publikacije od kuće. Njih dvoje su u ljubavi, rekao bih srećnom braku i alkosi su. Do problema dolazi kada Kate bljugne na času, iz čega se razvija niz okolnosti od kojih mnoge dovode u pitanje osnovnu žanrovsku postavku filma (drama), pre svega zahvaljujući naporima Megan Mullally (igra direktorku škole) i Nicka Offermana (igra kolegu učitelja) da glume ozbiljno, zbog čega film rado ide ka blago crnoj komediji. Reditelj James Ponsoldt (Off The Black), inače student Jejla i magistar na Kolumbiji, tretira tu situaciju kao da je to prvi eksces bezgrešne Kate, a s druge strane šalje nam signale da je opijanje njihova praksa već više godina, zbog čega se mi s pravom pitamo- kako joj se nešto slično nije potkralo ranije? Od tog trenutka počinje i tretman njenih kolega u školi kao da su ili ona ili oni novi i ne poznaju se i nisu imali nikakvog kontakta ranije. Sve to već ukazuje na traljavo promišljen scenario.
Kate će se ubrzo potom odati čarima AA sesija, dok će njen muž nastaviti da loče i to će rezultirati njenim povratkom u alkohol (surprise, surprise!), a potom i na pravi put (o, da li?...). U tom parčencetu priče smešteno je par situacija koje ilustruju tip njihovog opijanja (nekreativni white trash), stepen njenog ljudskog stropoštavanja pod alkoholom (jedini autentičan momenat filma), kao i dosta besmisleni do nejasni susreti Kate sa pomenutim kolegama koji uprkos potencijalu ne rezultiraju zanimljivim pod-epizodama.
Smashed deluje kao da bi želeo da bude kul u bavljenju problemom koji nije kul (tj za zezanje), ali ne zna kako da to uradi, pa većina stvari ostaje jezivo nedorečena i/ili neprodubljena. Kateina alko-porodična linija dodatno ubija ideju alkohola kao izabranog lajfstajla (Leaving Las Vegas) čime se edukativno-Lifetimeovski momenat ovog filma samo povećava, naročito u kontekstu poente da je spas za Kate težak, ali moguć. Kao i da društvo mora da ima razumevanja i bla bla i blablb za sve one koji pokušavaju da se otarase ovog poroka.
Kao (još uvek) mlad čovek radije bih izabrao dupli Jack nego gledanje ovog filma. Da sam bio u prilici da biram...
SELEKTAH: 2/10
No comments:
Post a Comment