Izblajhane stidne dlake ili kako je Britney kanonizovana u ultimativnu "Good girl gone bad gone saint" heroinu
MTV at the Beach (er se tako to zvalo?) + Girls Gone Wild + Thirteen. To bi u kratkim i skoro svim crtama bio novi film Harmony Korinea, reditelja takvih napornih filmova koje su samo bolesnici i fanovi poput mene mogli da odgledaju DO KRAJA (Gummo, Julien Donkey Boy, Mister Lonely).
Iako još uvek nisam odgledao Trash Humpers (od koga je lošije ocenjen samo novi Die Hard) Spring Breakers je svakako najgori Harmony-jev film, prvo- jer se ovaj namerio da napravi film u najmanje moguće arthausičnoj meri i najvećoj mogućoj žanrovskoj meri, drugo- jer se namerio i da ga nešto konvencionalnije režira. Ne zna se šta je ispalo gore.
Jedno punoletstvo nakon što se po prvi put ozabavio tinejdžerima u svom scenarističkom prvencu, Kids, Harmony Korine, istu ciljnu grupu, sa istim stepenom sociopatije, seli na Floridu, na prolećni raspust. Umesto neopreznih seksualnih igara i surove pošasti AIDS-a koja je, tako "njujorški", protkala živote tamošnjih tinejdžera, sada imamo četiri curice koje koriste "prolećni raspust" kao kapiju u svet slobode i sazrevanja. I baš kao što su u Kids neki kidsi bili luđi neobuzdaniji od drugih, tako je i ovde, i kao što je tamo Chloe Sevigny bila okrutno kažnjena za prvu i jedinu nepromišljenost, tako je i ovde čedna i pobožna Selena Gomez uvučena u nešto malo više zabave nego što su njeni anti-satanistički nazori dozvoljavali.
Najveći problem Spring Breakers, a naročito s obzirom na sve neopravdaniju kontroverzu koja prati Korinea od samih početaka, jeste što u ovom filmu nema apsolutno ničega novog. A ni zanimljivog. Satirske tinejdž partije proslavili smo u mnogim filmovima (Thirteen, Party Monster, Superbad, Ken Park, o TV seriji Skins sam već previše puta pričao), baš kao i transfer dojučerašnjih "umivenih" tin idola u "nezgodne" projekte (Paperboy, The Runaways, Hounddog, Weeds (TV)). Skrillexa, kao muzički saundtrak takve avanture, na sreću nismo imali prilike do sada da konzumiramo. Korine je (vidi u P4Kovom intervju) oduševljen "basčinom" njegovog dubstepa i hteo je da njegov film ima tu primalnu energiju. I u tome je i uspeo. Bljug. Ukoliko režiju tretirate kao umešnost baratanja sloumoušnom Korine je pokazao da može isto što i spotovski reditelji koji su bili umereno traženi sredinom devedesetih, od kada datira i njegov muzički ukus sve sa duhovitom posvetom Britney Spears i (magičnoj) baladi Everytime koja služi kao neoficijalni lajt-motiv filma.
A priča je takva da ne znate da li Spring Breakers treba da bude slika bunta mladosti, koja nije ništa ružnija od rama koji pokušava da je uokviri ili je ovo Korineov način da preko Britney pokaže borbu ženskog protiv muškog principa, gde žene, paradoksalno, trijumfuju uzimajući u ruke "muško oružje" tj njihov alfamejlovski način borbe. Prvi deo filma, sve dok Selena Gomez (i lik i glumica) ne kaže "šiš iš bušit" i ne ode iz filma kao da je nikada nije bi bilo (shvativši da joj se Korine žešće narugao kao bivšoj vedeti Disney kanala stavivši je u kontekst podobne džizus frik princeze). A sa njom ode i teza o slobodi koja nema granica i Korineov film o tri telme i jednoj luiz počinje da biva vrlo konzervativan uprkos suprotnim naporima. Tada, pravo niotkuda, u jednoj od najidiotskijih uloga ikada (a Franco ne beži od takvih) pojavljuje se James Franco i odvodi film u mračne vode južnjačkog andergraunda u kojima se beli i crni brat (igra ga Gucci Mane) bore oko prestola. U tom svetu preostale tri springbrejkersice fascinirane "curicom" u "zajebanom gangsteru" Francu izleću na Badlands/Bonnie and Clyde teritoriju i otkrivaju da je život negde drugde, nešto bolje. Ne ovo. Nezrelo. Budalasto. I muško?!
Čime "kontroverzni" Spring Breakers zapravo postaje čak ni naročito pritajena apoteoza čednoj fazi Britney Spears u kojoj sve što je "no-no" treba da bude samo igra. Fikcija. Fejk. Sa jasno povučenom granicom do koje se sme.
Gledao sam ovaj film u Kolosejevoj sali kao jedan od verovatno tri jedina punoletna lica. Sumnjam da su tinejdž curice koje su ispunjavale ostatak dvorane to tako razumele. I zbog toga Korine zaslužuje da u zatvorskoj ćeliji bude Guccijeva bič.
SELEKTAH: 3minus/ 10
MTV at the Beach (er se tako to zvalo?) + Girls Gone Wild + Thirteen. To bi u kratkim i skoro svim crtama bio novi film Harmony Korinea, reditelja takvih napornih filmova koje su samo bolesnici i fanovi poput mene mogli da odgledaju DO KRAJA (Gummo, Julien Donkey Boy, Mister Lonely).
Iako još uvek nisam odgledao Trash Humpers (od koga je lošije ocenjen samo novi Die Hard) Spring Breakers je svakako najgori Harmony-jev film, prvo- jer se ovaj namerio da napravi film u najmanje moguće arthausičnoj meri i najvećoj mogućoj žanrovskoj meri, drugo- jer se namerio i da ga nešto konvencionalnije režira. Ne zna se šta je ispalo gore.
Jedno punoletstvo nakon što se po prvi put ozabavio tinejdžerima u svom scenarističkom prvencu, Kids, Harmony Korine, istu ciljnu grupu, sa istim stepenom sociopatije, seli na Floridu, na prolećni raspust. Umesto neopreznih seksualnih igara i surove pošasti AIDS-a koja je, tako "njujorški", protkala živote tamošnjih tinejdžera, sada imamo četiri curice koje koriste "prolećni raspust" kao kapiju u svet slobode i sazrevanja. I baš kao što su u Kids neki kidsi bili luđi neobuzdaniji od drugih, tako je i ovde, i kao što je tamo Chloe Sevigny bila okrutno kažnjena za prvu i jedinu nepromišljenost, tako je i ovde čedna i pobožna Selena Gomez uvučena u nešto malo više zabave nego što su njeni anti-satanistički nazori dozvoljavali.
Najveći problem Spring Breakers, a naročito s obzirom na sve neopravdaniju kontroverzu koja prati Korinea od samih početaka, jeste što u ovom filmu nema apsolutno ničega novog. A ni zanimljivog. Satirske tinejdž partije proslavili smo u mnogim filmovima (Thirteen, Party Monster, Superbad, Ken Park, o TV seriji Skins sam već previše puta pričao), baš kao i transfer dojučerašnjih "umivenih" tin idola u "nezgodne" projekte (Paperboy, The Runaways, Hounddog, Weeds (TV)). Skrillexa, kao muzički saundtrak takve avanture, na sreću nismo imali prilike do sada da konzumiramo. Korine je (vidi u P4Kovom intervju) oduševljen "basčinom" njegovog dubstepa i hteo je da njegov film ima tu primalnu energiju. I u tome je i uspeo. Bljug. Ukoliko režiju tretirate kao umešnost baratanja sloumoušnom Korine je pokazao da može isto što i spotovski reditelji koji su bili umereno traženi sredinom devedesetih, od kada datira i njegov muzički ukus sve sa duhovitom posvetom Britney Spears i (magičnoj) baladi Everytime koja služi kao neoficijalni lajt-motiv filma.
A priča je takva da ne znate da li Spring Breakers treba da bude slika bunta mladosti, koja nije ništa ružnija od rama koji pokušava da je uokviri ili je ovo Korineov način da preko Britney pokaže borbu ženskog protiv muškog principa, gde žene, paradoksalno, trijumfuju uzimajući u ruke "muško oružje" tj njihov alfamejlovski način borbe. Prvi deo filma, sve dok Selena Gomez (i lik i glumica) ne kaže "šiš iš bušit" i ne ode iz filma kao da je nikada nije bi bilo (shvativši da joj se Korine žešće narugao kao bivšoj vedeti Disney kanala stavivši je u kontekst podobne džizus frik princeze). A sa njom ode i teza o slobodi koja nema granica i Korineov film o tri telme i jednoj luiz počinje da biva vrlo konzervativan uprkos suprotnim naporima. Tada, pravo niotkuda, u jednoj od najidiotskijih uloga ikada (a Franco ne beži od takvih) pojavljuje se James Franco i odvodi film u mračne vode južnjačkog andergraunda u kojima se beli i crni brat (igra ga Gucci Mane) bore oko prestola. U tom svetu preostale tri springbrejkersice fascinirane "curicom" u "zajebanom gangsteru" Francu izleću na Badlands/Bonnie and Clyde teritoriju i otkrivaju da je život negde drugde, nešto bolje. Ne ovo. Nezrelo. Budalasto. I muško?!
Čime "kontroverzni" Spring Breakers zapravo postaje čak ni naročito pritajena apoteoza čednoj fazi Britney Spears u kojoj sve što je "no-no" treba da bude samo igra. Fikcija. Fejk. Sa jasno povučenom granicom do koje se sme.
Gledao sam ovaj film u Kolosejevoj sali kao jedan od verovatno tri jedina punoletna lica. Sumnjam da su tinejdž curice koje su ispunjavale ostatak dvorane to tako razumele. I zbog toga Korine zaslužuje da u zatvorskoj ćeliji bude Guccijeva bič.
SELEKTAH: 3minus/ 10
No comments:
Post a Comment