Šta se vije na jarbolu srpske rok scene?
Slušajući novi Petrol prvo sam shvatio koliko sam se razišao sa Jarbolima, i to mnogo više sa onim kako mislim da zvuče njihovi poslednji albumi (neke sam i preslušao jedva jednom), nego sa onim kako oni možda stvarno zvuče (da sam se njima duže pozabavio). U mojoj slušalačkoj svesti oni su postali primer kako silovanje koncepta ne vodi nikuda sem u jedan seks trafiking ideja koje su svakim danom sve ružnije i sve tužnije. Ako ikada shvatim da nisam u pravu pljunuću sebi u usta baš na ovom mestu. Javno i glasno.
Kada sam prvi put preslušao novi album Petrola bio sam užasnut koliko to liči i/ili je pod uticajem te moje percepcije Jarbola- anksiozno pevanje i studentsko muziciranje na tragu Pixies. Kunem vam se, istog trenutka sam se vratio Petrolovom prvom albumu Nezgodno vreme opasni dani (živopisan ovde) u želji da proverim da li je u međuvremenu došlo do neke surove promene u bendu tj da su svi stari članovi isterani od strane novih (koji su došli iz Jarbola), samo da bih shvatio da je ista ta "jarbolština" bila i na prvom albumu, u manjoj meri, da je ja nisam primetio tj da mi nije smetala... E, starče, Vuja(nov)dine!...
A pre nego što sam čuo ovaj album bio sam se, mislim dopisivao ili sreo sa Šeron Stoun srpske žurnalistike kojom prilikom me je ona informisala da Petrol, zapravo, više i ne postoje (i dalje ne znam da li je to zvanična istina), kao i da taj njihov (tada još uvek neobjavljeni) materijal tavori i valjda bi uskoro trebalo da bude objavljen. Sad čitam (na emtivijevom sajtu!) da je isti snimljen u periodu od 2009. do 2011., ali bez objašnjenja zašto od tada sve to čami. Dobra vest je da tih par godina zakašnjenja ne kvare utisak.
A moj prvi utisak bio je poražavajući. Najviše po mene. 80 proleća mi se činilo kao 80 zima (sa Jarbolima!). Ali teški radni uslovi na poslu učinili su da Petrol uhvati "ripit" poziciju i da malo po malo pregazi Jarbole i postane jedna divna studentska ploča sa mirisom revolucije (mini, maksi, svejedno), ljubavna, šarmantna, inteligentna, "beogradska", sveža... Kao Jarboli kad su bili dobrodošli (pamti li neko sem Kicoša?).
Ovo je jedan kraut-pop album vrlo duhovitih aranžmana (neke pesme poput Samo da me ne pita, Pričaćemo još, Mustang, Oscilacija su bezproblematični parnjaci boljim stvarima Yo La Tengo) i album uprkos relativno neveselim temama (kraj ljubavi?) zvuči vrlo poletno i relaksirano. Skoro kao da se bend nakon par godina od nekih problema pozabavio njima, a ne kao da smo mi posle par godina čuli kako su se oni bavili istima. Mislim da sintisajzer i gitare skorije nisu bile harmoničnije usklađene i da je njihova igra skoro u svakoj pesmi mini-čarolija za sebe. U uvodnoj pesmi, Stan, New Order gitara koja zvuči kao Peter Hookov bas fenomenalno parira "Barniejevim" sintovima. Da ne slušamo Petrol rekao bih da slušamo ono kako bi New Order trebalo da zvuče.
Na onom delu srpske scene koji je meni dostupan i poznat Petrol (i dalje) jebu kevu i zajedno sa Autoparkom predstavljaju najkvalitetniji indi-pop koji mladom, inteligentnom i emotivnom srpskom biću ima da ponudi nešto specifičnije i sofisticiranije od uobičajenih post-Šarlo/ post-Dub rok postavki koje uglavnom dominiraju. Ovo su bendovi koji imaju problem što više slušaju sebe, nego šta (treba da) se svira (i sviralo se) u nas.
I stvarno me zabole šta vi mislite o tome. Da dodam.
SELEKTAH: 8/ 10
Slušajući novi Petrol prvo sam shvatio koliko sam se razišao sa Jarbolima, i to mnogo više sa onim kako mislim da zvuče njihovi poslednji albumi (neke sam i preslušao jedva jednom), nego sa onim kako oni možda stvarno zvuče (da sam se njima duže pozabavio). U mojoj slušalačkoj svesti oni su postali primer kako silovanje koncepta ne vodi nikuda sem u jedan seks trafiking ideja koje su svakim danom sve ružnije i sve tužnije. Ako ikada shvatim da nisam u pravu pljunuću sebi u usta baš na ovom mestu. Javno i glasno.
Kada sam prvi put preslušao novi album Petrola bio sam užasnut koliko to liči i/ili je pod uticajem te moje percepcije Jarbola- anksiozno pevanje i studentsko muziciranje na tragu Pixies. Kunem vam se, istog trenutka sam se vratio Petrolovom prvom albumu Nezgodno vreme opasni dani (živopisan ovde) u želji da proverim da li je u međuvremenu došlo do neke surove promene u bendu tj da su svi stari članovi isterani od strane novih (koji su došli iz Jarbola), samo da bih shvatio da je ista ta "jarbolština" bila i na prvom albumu, u manjoj meri, da je ja nisam primetio tj da mi nije smetala... E, starče, Vuja(nov)dine!...
A pre nego što sam čuo ovaj album bio sam se, mislim dopisivao ili sreo sa Šeron Stoun srpske žurnalistike kojom prilikom me je ona informisala da Petrol, zapravo, više i ne postoje (i dalje ne znam da li je to zvanična istina), kao i da taj njihov (tada još uvek neobjavljeni) materijal tavori i valjda bi uskoro trebalo da bude objavljen. Sad čitam (na emtivijevom sajtu!) da je isti snimljen u periodu od 2009. do 2011., ali bez objašnjenja zašto od tada sve to čami. Dobra vest je da tih par godina zakašnjenja ne kvare utisak.
A moj prvi utisak bio je poražavajući. Najviše po mene. 80 proleća mi se činilo kao 80 zima (sa Jarbolima!). Ali teški radni uslovi na poslu učinili su da Petrol uhvati "ripit" poziciju i da malo po malo pregazi Jarbole i postane jedna divna studentska ploča sa mirisom revolucije (mini, maksi, svejedno), ljubavna, šarmantna, inteligentna, "beogradska", sveža... Kao Jarboli kad su bili dobrodošli (pamti li neko sem Kicoša?).
Ovo je jedan kraut-pop album vrlo duhovitih aranžmana (neke pesme poput Samo da me ne pita, Pričaćemo još, Mustang, Oscilacija su bezproblematični parnjaci boljim stvarima Yo La Tengo) i album uprkos relativno neveselim temama (kraj ljubavi?) zvuči vrlo poletno i relaksirano. Skoro kao da se bend nakon par godina od nekih problema pozabavio njima, a ne kao da smo mi posle par godina čuli kako su se oni bavili istima. Mislim da sintisajzer i gitare skorije nisu bile harmoničnije usklađene i da je njihova igra skoro u svakoj pesmi mini-čarolija za sebe. U uvodnoj pesmi, Stan, New Order gitara koja zvuči kao Peter Hookov bas fenomenalno parira "Barniejevim" sintovima. Da ne slušamo Petrol rekao bih da slušamo ono kako bi New Order trebalo da zvuče.
Na onom delu srpske scene koji je meni dostupan i poznat Petrol (i dalje) jebu kevu i zajedno sa Autoparkom predstavljaju najkvalitetniji indi-pop koji mladom, inteligentnom i emotivnom srpskom biću ima da ponudi nešto specifičnije i sofisticiranije od uobičajenih post-Šarlo/ post-Dub rok postavki koje uglavnom dominiraju. Ovo su bendovi koji imaju problem što više slušaju sebe, nego šta (treba da) se svira (i sviralo se) u nas.
I stvarno me zabole šta vi mislite o tome. Da dodam.
SELEKTAH: 8/ 10
"Na onom delu srpske scene koji je meni dostupan i poznat Petrol (i dalje) jebu kevu i zajedno sa Autoparkom predstavljaju najkvalitetniji indi-pop" .... a bitipatibi i tough guys of america ?
ReplyDeletemalo sam više razmišljao u pravcu "kst žurke" pa su mi bitipatibi ispali iz priče (kao još neki odlični bendovi). tough guys of america nikad nisam slušao... sad moram.
DeletePar puta sam uspeo da preslušam album i deluje zanimljive od prvog, nekako je hermetičan i ima koncept sa tom dominantnom kraut rok i na momente surfrok gitarom. Favoriti su mi Procena i Pričaćemo još.
ReplyDeletePreporuka za slušanje: Plastic Sunday, Kriške, Nahty...